Војников опроштај
Збогом, оче! Збогом, мила мати!
Ја вам више не могу остати
Јер Краљ зове у крвави бој...
Не чекајте, нит' ме више зов'те!
Свршено је... Збогом! Благослов'те!
И прежал'те млади живот мој!
Ура, другови! У бојни ред!
Под крвав барјак! Напред! Напред!
Збогом, ружо, скоро узабрана:
Збогом, љубо, сунце мојих дана!
Остај здраво! Штитио те Бог!
Па, паднем ли у љутоме боју,
Чувај, љубо, успомену моју
И мој образ и синчића мог!
Ура, другови! У бојни ред!
У дим и огањ! Напред! Напред!
Збогом, надо, мој мирисни цвете,
Збогом, сине, збогом, моје дете,
Ах, ти не знаш, ништа не знаш сад,
Ал', кад буде, па кад време мине,
Кад порастеш, па кад чујеш, сине,
Рузумећеш... дичићеш се тад!
Ура, другови! У бојни ред!
У крв, у славу! Напред! Напред!
Збогом, брда и пољане травне,
Збогом, горе, српске горе славне,
Где сам чисти удисао зрак!
Српско сунце нек вам вечно сија!
Ако паднем — живела Србија!
Ако дођем — доћ' ћу к'о јунак!
Ура, другови! У бојни ред!
За част, за славу! Напред! Напред!
Чуј! Већ труби... Јунаци, устајте!
Још једанпут добро прегледајте
Танад, бомбе и сабаља рез!
Па светимо тешке ране братске!
Поцепајмо ноте дипломатске!
Нека грмну: топ и митраљез!
Ура, другови! У бојни ред!
Ура! Ура! Напред! Напред!
3. Х 1912. год.
