Vojnikov oproštaj
Zbogom, oče! Zbogom, mila mati!
Ja vam više ne mogu ostati
Jer Kralj zove u krvavi boj...
Ne čekajte, nit' me više zov'te!
Svršeno je... Zbogom! Blagoslov'te!
I prežal'te mladi život moj!
Ura, drugovi! U bojni red!
Pod krvav barjak! Napred! Napred!
Zbogom, ružo, skoro uzabrana:
Zbogom, ljubo, sunce mojih dana!
Ostaj zdravo! Štitio te Bog!
Pa, padnem li u ljutome boju,
Čuvaj, ljubo, uspomenu moju
I moj obraz i sinčića mog!
Ura, drugovi! U bojni red!
U dim i oganj! Napred! Napred!
Zbogom, nado, moj mirisni cvete,
Zbogom, sine, zbogom, moje dete,
Ah, ti ne znaš, ništa ne znaš sad,
Al', kad bude, pa kad vreme mine,
Kad porasteš, pa kad čuješ, sine,
Ruzumećeš... dičićeš se tad!
Ura, drugovi! U bojni red!
U krv, u slavu! Napred! Napred!
Zbogom, brda i poljane travne,
Zbogom, gore, srpske gore slavne,
Gde sam čisti udisao zrak!
Srpsko sunce nek vam večno sija!
Ako padnem — živela Srbija!
Ako dođem — doć' ću k'o junak!
Ura, drugovi! U bojni red!
Za čast, za slavu! Napred! Napred!
Čuj! Već trubi... Junaci, ustajte!
Još jedanput dobro pregledajte
Tanad, bombe i sabalja rez!
Pa svetimo teške rane bratske!
Pocepajmo note diplomatske!
Neka grmnu: top i mitraljez!
Ura, drugovi! U bojni red!
Ura! Ura! Napred! Napred!
3. H 1912. god.
