Војевање Хусејин-паше

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Војевање Хусејин-паше

„Море, напред, Абдул Ћерим-аго,
море, напред, не се враћај натраг!
„Не се враћам млад Јусејин-пашо,
не се враћам, да знам да погинем!
Но чујеш ли, млад Јусејин-пашо, 5
ватише ме три летње грознице,
од шијаци, пашо, шумадински!"
„Море, напред, Абдул Ћерим, курво,
несу овој врањанске каурке,
неје овој купининско поље, 10
те по њега ата да си играш,
а каурке песму да ти појев,
а ти пушке, аго, да си фрљаш,
него су ти, бре Ћерим, шијаци!"
Наљути се млад Јусејин-паша, 15
голу сабљу у руке си држи,
кога сретне главу му одсече.
Па подбраше низ тесне клисуре.
Викна јунак из густи шибњаци:
„Држ се, држ' се, млад Јусејин-пашо, 20
чију кућу у Осларе палиш?"
„На Илију, море, Осларчана!"
Пуче пушка из густи шибњаци,
па удари млад Јусејин-пашу,
удари га у туј десну ногу, 25
одма паша од ата паднаја.
Сва се турска војсна разбегала,
пофрљаше пушке од рамена,
поскидаше оп’нци од ноге,
само с голу душу да утеннев. 30
Заплака се млад Јусејин-паша:
„Ој Србине из густи шибљаци,
што не удри у тој моје срце
одма јадан душу да испуштим,
но ме удри у туј десну ногу! 35
Бре, аман те, каурски сеизи,
изнесте ме из српске планине,
да ме српска псета не разносив!"
И дођоше каурски сеизи,
па му они рану преврзаше, 40
качише га на големог ата;
право идев у каурско село,
а пред кућу једна баба стоји.
Говори ву млад Јусејин-паша:
„Ој Српкињо, мори стара бабо, 45
донеси ми љуту шљивовицу,
да гу пијем и од њум да цркнем,
јер су моји болови големи."
Донесе му она стара баба
једну оку љуту шљивовицу; 50
па гу диже млад Јусејин-паша,
све гу попи, капка не остаде,
па си бркна у свилени џепи,
и извади жуте меџудије:
„На ти, бабо, жуте меџудије 55
да спомињаш млад Јусејин-ппшу,
пашу, бабо, из тој бело Врање."
Али њега ракија опила,
болови је паша забравија,
тешка га је дремка обалила, 60
па не може на ата да седи.
Скинаше га његови сеизи.
Туј је паша ноћи заноћија.
Кад је било око пола ноћи,
ал’ дођоше бабини синови, 65
ал’ дођоше српски коњаници.
Заплакаше каурски сеизи:
„Бре, аман те, наша мила браћо,
ми смо, браћо, вере православно!
Не дирајте млад Јусејин-пашу, 70
паша има до седам синова;
ако њега, браћо, убијете,
нашу децу у огањ ће бацив,
већ узмите бисаге сас злато
а нас браћо, дома пропуштите." 75
И синови за братство примише,
и узеше бисаге сас злато,
а Јусејин-пашу пропуштише,
и сеизи пашу одведоше,
доведоше у тој бело Врање. 80

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 79-81.