Vojevanje Husejin-paše
„More, napred, Abdul Ćerim-ago,
more, napred, ne se vraćaj natrag!
„Ne se vraćam mlad Jusejin-pašo,
ne se vraćam, da znam da poginem!
No čuješ li, mlad Jusejin-pašo, 5
vatiše me tri letnje groznice,
od šijaci, pašo, šumadinski!"
„More, napred, Abdul Ćerim, kurvo,
nesu ovoj vranjanske kaurke,
neje ovoj kupininsko polje, 10
te po njega ata da si igraš,
a kaurke pesmu da ti pojev,
a ti puške, ago, da si frljaš,
nego su ti, bre Ćerim, šijaci!"
Naljuti se mlad Jusejin-paša, 15
golu sablju u ruke si drži,
koga sretne glavu mu odseče.
Pa podbraše niz tesne klisure.
Vikna junak iz gusti šibnjaci:
„Drž se, drž' se, mlad Jusejin-pašo, 20
čiju kuću u Oslare pališ?"
„Na Iliju, more, Oslarčana!"
Puče puška iz gusti šibnjaci,
pa udari mlad Jusejin-pašu,
udari ga u tuj desnu nogu, 25
odma paša od ata padnaja.
Sva se turska vojsna razbegala,
pofrljaše puške od ramena,
poskidaše op’nci od noge,
samo s golu dušu da utennev. 30
Zaplaka se mlad Jusejin-paša:
„Oj Srbine iz gusti šibljaci,
što ne udri u toj moje srce
odma jadan dušu da ispuštim,
no me udri u tuj desnu nogu! 35
Bre, aman te, kaurski seizi,
izneste me iz srpske planine,
da me srpska pseta ne raznosiv!"
I dođoše kaurski seizi,
pa mu oni ranu prevrzaše, 40
kačiše ga na golemog ata;
pravo idev u kaursko selo,
a pred kuću jedna baba stoji.
Govori vu mlad Jusejin-paša:
„Oj Srpkinjo, mori stara babo, 45
donesi mi ljutu šljivovicu,
da gu pijem i od njum da crknem,
jer su moji bolovi golemi."
Donese mu ona stara baba
jednu oku ljutu šljivovicu; 50
pa gu diže mlad Jusejin-paša,
sve gu popi, kapka ne ostade,
pa si brkna u svileni džepi,
i izvadi žute medžudije:
„Na ti, babo, žute medžudije 55
da spominjaš mlad Jusejin-ppšu,
pašu, babo, iz toj belo Vranje."
Ali njega rakija opila,
bolovi je paša zabravija,
teška ga je dremka obalila, 60
pa ne može na ata da sedi.
Skinaše ga njegovi seizi.
Tuj je paša noći zanoćija.
Kad je bilo oko pola noći,
al’ dođoše babini sinovi, 65
al’ dođoše srpski konjanici.
Zaplakaše kaurski seizi:
„Bre, aman te, naša mila braćo,
mi smo, braćo, vere pravoslavno!
Ne dirajte mlad Jusejin-pašu, 70
paša ima do sedam sinova;
ako njega, braćo, ubijete,
našu decu u oganj će baciv,
već uzmite bisage sas zlato
a nas braćo, doma propuštite." 75
I sinovi za bratstvo primiše,
i uzeše bisage sas zlato,
a Jusejin-pašu propuštiše,
i seizi pašu odvedoše,
dovedoše u toj belo Vranje. 80
