Војвода Секула

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Војвода Секула

0001 Турска војска око воде ладне,
0002 А каурска око горе чарне –
0003 Пред турском је турски цар-Мурате,
0004 Пред каурском српски кнез-Лазаре.
0005 Кнезу Лази дотужала жеђа
0006 Да је готов од ње и умрети,
0007 Кнеже Лазо поче беседити:
0008 ”О, диване, моје порањење,
0009 Је ли мајка родила јунака,
0010 Који би ми водице донео,
0011 Добавио воде од Турака?”
0012 Сав је диван ником поникао,
0013 Не пониче Секула војвода,
0014 Већ устаде на ноге јуначке:
0015 ”Кнеже Лазо, српска круно златна,
0016 Ја ћу теби водице донети!”
0017 Узе копље у десницу руку,
0018 А влашицу у л’јеву ручицу,
0019 Пак отиде на воду Ситницу,
0020 Мирно јесте воде заватио.
0021 Турска га је опазила стража,
0022 Опазише, пак га потераше,
0023 Потераше, пак га ухватише,
0024 Пак му беле савезаше руке,
0025 Одведоше цару под шаторе.
0026 Њкега пита турски цар-Мурате:
0027 ”О, Секула, моје чедо драго,
0028 Кажи право, тако био здраво,
0029 Немој криво, тако био живо
0030 И тешке се муке опростио,
0031 Који оно добар јунак беше
0032 На дорату коњу великому,
0033 На њему свакојако одело:
0034 Рисовина и самуровина,
0035 На глави му калпак и челенка,
0036 А у руци крстат барјак држи,
0037 Крстат барјак од зелене свиле,
0038 О барјаку ките сува злата,
0039 Ветар дува, ките завијава,
0040 Те дората по прсима бије,
0041 Љуто моје растерује Турке,
0042 Растерује на буљуке Турке,
0043 На десетом сабљу зауставља?”
0044 Ал’ беседи Секула војвода:
0045 ”Цар-Мурате, веро некрштена,
0046 Оно ми је мој рођени ујко,
0047 По имену од Сибина Јанко!”
0048 Опет вели турски цар Мурате:
0049 ”Јао, Секула, моје чедо драго,
0050 Који оно добар јунак беше
0051 На алату сав у суву злату,
0052 На глави му калпак и челенка,
0053 И у руци крстат барјак беше,
0054 Крстат барјак од зелене свиле,
0055 О барјаку ките сува злата,
0056 Ветар дува, ките завијава,
0057 Те дората по прсима бије,
0058 Љуто моје растерује Турке,
0059 Растерује на буљуке Турке,
0060 На десетом сабљу зауставља,
0061 По десет ји на копље набада,
0062 Од јунаштва на рамена диже,
0063 Пак с рамена у то море баца?”
0064 Ал’ беседи Секула војвода:
0065 ”Цар-Мурате, веро некрштена,
0066 Оно је мој родитељ био,
0067 Мој родитељ млад Дмитре Јакшићу!”
0068 Опет вели турски цар-Мурате:
0069 ”Ој, Секула, моје чедо драго,
0070 Који оно добар јунак беше
0071 На дорату коњу маленому,
0072 На њему је свакојако од’јело,
0073 Рисовина и самуровина,
0074 На глави му калпак и челенка,
0075 А у руци крстат барјак држи,
0076 Крстат барјак од зелене свиле,
0077 О барјаку ките суво злато,
0078 Ветар дува, ките завијава,
0079 Те дората по прсима бије,
0080 Љуто моје ратерује Турке,
0081 Растерује на буљуке Турке,
0082 У десетом сабљу зауставља,
0083 На мој шатор коња натерује,
0084 Сав ми шатор на машу разнесе
0085 И посече до мене везира,
0086 Баш Османа до десна кољена,
0087 Десну му одсјекао руку,
0088 И однесе јабуку од злата,
0089 У јабуки два камена драга,
0090 Који кошта пола царства мога?”
0091 Ал’ беседи Секула војвода:
0092 ”Цар-Мурате, веро некрштена,
0093 Оно ти је Секула војвода,
0094 Ја, Секула, што с тобом беседим,
0095 Ја однесо јабуку од злата,
0096 Поклони је кнезу честитому,
0097 Честитому и племенитому,
0098 Честит био ко га је родио!”
0099 Ал’ беседи турски цар-Мурате:
0100 ”Јао, Секула, јао, једна курво,
0101 Да се мене онда ухватио,
0102 Каквом би ме смрћу уморио –
0103 Ил’ би мене на ватру сложио,
0104 Или би ме у море бацио
0105 Или би ме, море, обесио?”
0106 Ал’ беседи Секула војвода:
0107 ”Цар-Мурате, веро некрштена,
0108 Ниси курва да на ватри гориш,
0109 Ниси тиква да о дрву висиш,
0110 Ниси риба да по води пловић,
0111 Већ си јуанк да гинеш јуначки
0112 Беле би ти савезао руке,
0113 Да би ти ђогу истерана,
0114 Који никад потрчат’ не може,
0115 Да би ти сабљу зарђану,
0116 Што се никад извадит’ не може,
0117 Пустио б’ те кроз поље Косово,
0118 А за тобом тридесет катана,
0119 Нек’ ти царе, одсијеку главу!”
0120 Кад то царе разабрао речи,
0121 Већма он Секули веже руке,
0122 И даде му ђогу истерана,
0123 Који никад потрчат’ не може,
0124 И даде му сабљу зарђану,
0125 Што се никад извадит’ не може,
0126 Пак га пусти кроз поље Косово
0127 И за њиме тридесет Турака
0128 И пред њима Сеимана сина,
0129 Да Скули одсијече главу,
0130 Јер је Турком то велика дика
0131 Каурину тко одсече главу.
0132 Кад су били у бусији првој,
0133 Освртао се Секула војвода
0134 Преко свога рамена деснога,
0135 Насмеја се, поче бесједити:
0136 ”Мили Боже, да чуднога гробља
0137 Што ће бити данас од Турака!”
0138 Ту се њему не свиди бусија;
0139 Кад дођоше у другу бусију,
0140 Ту се њему свидила бусија,
0141 Крај потока, лепе воде ладне,
0142 Пак повика танко гласовито:
0143 ”Света Петко, одреши ми руке,
0144 А, Недјељо, сабљу наоштри ми,
0145 Богом сестро, из планине вило,
0146 Рекла си ми бити у невољи,
0147 Разиграј ми од мејдана ђогу!”
0148 Света Петка одрешила руке,
0149 А Недјеља сабљу наоштрила,
0150 Сестра вили ђогу разиграла –
0151 Да је кому стати погледати
0152 Шта Секула чини од Турака:
0153 У једносга сабљом удараше,
0154 У десетом сабљу заустављаше;
0155 Окрену се и два и три пута,
0156 Неста цару стотина Турака,
0157 Царевога ухватио сина,
0158 Три му грдне задавао ране –
0159 Једна му је рана на ребрима,
0160 Да не била крвцом заливана,
0161 Вид’ла б’ му се ђигерица бела;
0162 Друга му је рана на прсима,
0163 Да не била крвцом заливена
0164 Вид’ло би се срце у јунаку;
0165 Трећа му је рана у гр’оцу,
0166 Да не била крвцом заливена,
0167 Вид’ ла би се у грлу ресица.
0168 Удара га мачем пљоштимице:
0169 ”Иди, курво, пак код цара кажи!”
0170 Оде Туре к двору плакајући,
0171 А Секула гором певајући.
0172 Кад Туре под шаторе дође,
0173 Цар-Мурату паде преко крила:
0174 ”Простри, бабо, мекане душеке,
0175 Врло дуге, а немој широке,
0176 С који три се ни дигнути нећу!
0177 Што учини Секула војвода,
0178 Исјече ти стотину Турака,
0179 Три ми грдне ране задавао,
0180 Од који ти преболети нећу?”
0181 То изусти, пак и душу пусти.
0182 Секула је воде захватио,
0183 Пак однесе под шаторе кнезу.
0184 Седи кнеже, пак сузе пролива:
0185 ”Јао, Секула, моје чедо драго,
0186 Боље б’ било да ишао ниси,
0187 У лицу си пребледио, сине,
0188 Били су те ухватили Турци!”
0189 А Секула мудро одговара:
0190 ”Кнеже Лазо, српска круно златна,
0191 Нису мене ни видили Турци,
0192 А камоли мене ухватили,
0193 Већ сам пио без прилике вино
0194 И под јелом санак боравио,
0195 Зато ми је пребледило лице!”
0196 Тек то они у речи бијау,
0197 Стиже ферман турског цар-Мурата,
0198 Паде књига Лази на кољено:
0199 ”Кнеже Лазо, српска круно златна,
0200 Кнеже Лазо, честито кољено
0201 Молим тебе кано браца мога,
0202 Дај ти мени Секулу твојега,
0203 Гола, нага у кошуљи танкој,
0204 Брез калпака и белога перја,
0205 Брез коњица и оружја светла,
0206 Даћу теби тридесет хиљад’ војске,
0207 Све врховни ага и спаија,
0208 И пред њима мусафер-везира,
0209 Јошт ко тому девет товар’ блага!”
0210 Књигу гледи српски кнез-Лазаре,
0211 Ону гледи, другу брже пише,
0212 Књигу пише, а смеје се гротом:
0213 ”Цар-Мурате, земљи господине,
0214 Ди је била проја за пшеницу,
0215 Ди ће бити Турчин за Србљина!
0216 Не дам теби Секулу мојега,
0217 Да ми дадеш до три добра твоја:
0218 Сребрн мечац среди Дренопоља,
0219 Морску скелу на граду доброму,
0220 Диван-чесму среди Сарајева,
0221 Ти код мене да се с лебом раниш,
0222 Опет не дам Секулу мојега,
0223 Секула је кључи од Крушевца,
0224 Секула је крила од крајине,
0225 Јао, Секула, и дико и вало!”



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.