Vojvoda Sekula

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Vojvoda Sekula

0001 Turska vojska oko vode ladne,
0002 A kaurska oko gore čarne –
0003 Pred turskom je turski car-Murate,
0004 Pred kaurskom srpski knez-Lazare.
0005 Knezu Lazi dotužala žeđa
0006 Da je gotov od nje i umreti,
0007 Kneže Lazo poče besediti:
0008 ”O, divane, moje poranjenje,
0009 Je li majka rodila junaka,
0010 Koji bi mi vodice doneo,
0011 Dobavio vode od Turaka?”
0012 Sav je divan nikom ponikao,
0013 Ne poniče Sekula vojvoda,
0014 Već ustade na noge junačke:
0015 ”Kneže Lazo, srpska kruno zlatna,
0016 Ja ću tebi vodice doneti!”
0017 Uze koplje u desnicu ruku,
0018 A vlašicu u l’jevu ručicu,
0019 Pak otide na vodu Sitnicu,
0020 Mirno jeste vode zavatio.
0021 Turska ga je opazila straža,
0022 Opaziše, pak ga poteraše,
0023 Poteraše, pak ga uhvatiše,
0024 Pak mu bele savezaše ruke,
0025 Odvedoše caru pod šatore.
0026 Njkega pita turski car-Murate:
0027 ”O, Sekula, moje čedo drago,
0028 Kaži pravo, tako bio zdravo,
0029 Nemoj krivo, tako bio živo
0030 I teške se muke oprostio,
0031 Koji ono dobar junak beše
0032 Na doratu konju velikomu,
0033 Na njemu svakojako odelo:
0034 Risovina i samurovina,
0035 Na glavi mu kalpak i čelenka,
0036 A u ruci krstat barjak drži,
0037 Krstat barjak od zelene svile,
0038 O barjaku kite suva zlata,
0039 Vetar duva, kite zavijava,
0040 Te dorata po prsima bije,
0041 Ljuto moje rasteruje Turke,
0042 Rasteruje na buljuke Turke,
0043 Na desetom sablju zaustavlja?”
0044 Al’ besedi Sekula vojvoda:
0045 ”Car-Murate, vero nekrštena,
0046 Ono mi je moj rođeni ujko,
0047 Po imenu od Sibina Janko!”
0048 Opet veli turski car Murate:
0049 ”Jao, Sekula, moje čedo drago,
0050 Koji ono dobar junak beše
0051 Na alatu sav u suvu zlatu,
0052 Na glavi mu kalpak i čelenka,
0053 I u ruci krstat barjak beše,
0054 Krstat barjak od zelene svile,
0055 O barjaku kite suva zlata,
0056 Vetar duva, kite zavijava,
0057 Te dorata po prsima bije,
0058 Ljuto moje rasteruje Turke,
0059 Rasteruje na buljuke Turke,
0060 Na desetom sablju zaustavlja,
0061 Po deset ji na koplje nabada,
0062 Od junaštva na ramena diže,
0063 Pak s ramena u to more baca?”
0064 Al’ besedi Sekula vojvoda:
0065 ”Car-Murate, vero nekrštena,
0066 Ono je moj roditelj bio,
0067 Moj roditelj mlad Dmitre Jakšiću!”
0068 Opet veli turski car-Murate:
0069 ”Oj, Sekula, moje čedo drago,
0070 Koji ono dobar junak beše
0071 Na doratu konju malenomu,
0072 Na njemu je svakojako od’jelo,
0073 Risovina i samurovina,
0074 Na glavi mu kalpak i čelenka,
0075 A u ruci krstat barjak drži,
0076 Krstat barjak od zelene svile,
0077 O barjaku kite suvo zlato,
0078 Vetar duva, kite zavijava,
0079 Te dorata po prsima bije,
0080 Ljuto moje rateruje Turke,
0081 Rasteruje na buljuke Turke,
0082 U desetom sablju zaustavlja,
0083 Na moj šator konja nateruje,
0084 Sav mi šator na mašu raznese
0085 I poseče do mene vezira,
0086 Baš Osmana do desna koljena,
0087 Desnu mu odsjekao ruku,
0088 I odnese jabuku od zlata,
0089 U jabuki dva kamena draga,
0090 Koji košta pola carstva moga?”
0091 Al’ besedi Sekula vojvoda:
0092 ”Car-Murate, vero nekrštena,
0093 Ono ti je Sekula vojvoda,
0094 Ja, Sekula, što s tobom besedim,
0095 Ja odneso jabuku od zlata,
0096 Pokloni je knezu čestitomu,
0097 Čestitomu i plemenitomu,
0098 Čestit bio ko ga je rodio!”
0099 Al’ besedi turski car-Murate:
0100 ”Jao, Sekula, jao, jedna kurvo,
0101 Da se mene onda uhvatio,
0102 Kakvom bi me smrću umorio –
0103 Il’ bi mene na vatru složio,
0104 Ili bi me u more bacio
0105 Ili bi me, more, obesio?”
0106 Al’ besedi Sekula vojvoda:
0107 ”Car-Murate, vero nekrštena,
0108 Nisi kurva da na vatri goriš,
0109 Nisi tikva da o drvu visiš,
0110 Nisi riba da po vodi plović,
0111 Već si juank da gineš junački
0112 Bele bi ti savezao ruke,
0113 Da bi ti đogu isterana,
0114 Koji nikad potrčat’ ne može,
0115 Da bi ti sablju zarđanu,
0116 Što se nikad izvadit’ ne može,
0117 Pustio b’ te kroz polje Kosovo,
0118 A za tobom trideset katana,
0119 Nek’ ti care, odsijeku glavu!”
0120 Kad to care razabrao reči,
0121 Većma on Sekuli veže ruke,
0122 I dade mu đogu isterana,
0123 Koji nikad potrčat’ ne može,
0124 I dade mu sablju zarđanu,
0125 Što se nikad izvadit’ ne može,
0126 Pak ga pusti kroz polje Kosovo
0127 I za njime trideset Turaka
0128 I pred njima Seimana sina,
0129 Da Skuli odsiječe glavu,
0130 Jer je Turkom to velika dika
0131 Kaurinu tko odseče glavu.
0132 Kad su bili u busiji prvoj,
0133 Osvrtao se Sekula vojvoda
0134 Preko svoga ramena desnoga,
0135 Nasmeja se, poče besjediti:
0136 ”Mili Bože, da čudnoga groblja
0137 Što će biti danas od Turaka!”
0138 Tu se njemu ne svidi busija;
0139 Kad dođoše u drugu busiju,
0140 Tu se njemu svidila busija,
0141 Kraj potoka, lepe vode ladne,
0142 Pak povika tanko glasovito:
0143 ”Sveta Petko, odreši mi ruke,
0144 A, Nedjeljo, sablju naoštri mi,
0145 Bogom sestro, iz planine vilo,
0146 Rekla si mi biti u nevolji,
0147 Razigraj mi od mejdana đogu!”
0148 Sveta Petka odrešila ruke,
0149 A Nedjelja sablju naoštrila,
0150 Sestra vili đogu razigrala –
0151 Da je komu stati pogledati
0152 Šta Sekula čini od Turaka:
0153 U jednosga sabljom udaraše,
0154 U desetom sablju zaustavljaše;
0155 Okrenu se i dva i tri puta,
0156 Nesta caru stotina Turaka,
0157 Carevoga uhvatio sina,
0158 Tri mu grdne zadavao rane –
0159 Jedna mu je rana na rebrima,
0160 Da ne bila krvcom zalivana,
0161 Vid’la b’ mu se đigerica bela;
0162 Druga mu je rana na prsima,
0163 Da ne bila krvcom zalivena
0164 Vid’lo bi se srce u junaku;
0165 Treća mu je rana u gr’ocu,
0166 Da ne bila krvcom zalivena,
0167 Vid’ la bi se u grlu resica.
0168 Udara ga mačem pljoštimice:
0169 ”Idi, kurvo, pak kod cara kaži!”
0170 Ode Ture k dvoru plakajući,
0171 A Sekula gorom pevajući.
0172 Kad Ture pod šatore dođe,
0173 Car-Muratu pade preko krila:
0174 ”Prostri, babo, mekane dušeke,
0175 Vrlo duge, a nemoj široke,
0176 S koji tri se ni dignuti neću!
0177 Što učini Sekula vojvoda,
0178 Isječe ti stotinu Turaka,
0179 Tri mi grdne rane zadavao,
0180 Od koji ti preboleti neću?”
0181 To izusti, pak i dušu pusti.
0182 Sekula je vode zahvatio,
0183 Pak odnese pod šatore knezu.
0184 Sedi kneže, pak suze proliva:
0185 ”Jao, Sekula, moje čedo drago,
0186 Bolje b’ bilo da išao nisi,
0187 U licu si prebledio, sine,
0188 Bili su te uhvatili Turci!”
0189 A Sekula mudro odgovara:
0190 ”Kneže Lazo, srpska kruno zlatna,
0191 Nisu mene ni vidili Turci,
0192 A kamoli mene uhvatili,
0193 Već sam pio bez prilike vino
0194 I pod jelom sanak boravio,
0195 Zato mi je prebledilo lice!”
0196 Tek to oni u reči bijau,
0197 Stiže ferman turskog car-Murata,
0198 Pade knjiga Lazi na koljeno:
0199 ”Kneže Lazo, srpska kruno zlatna,
0200 Kneže Lazo, čestito koljeno
0201 Molim tebe kano braca moga,
0202 Daj ti meni Sekulu tvojega,
0203 Gola, naga u košulji tankoj,
0204 Brez kalpaka i beloga perja,
0205 Brez konjica i oružja svetla,
0206 Daću tebi trideset hiljad’ vojske,
0207 Sve vrhovni aga i spaija,
0208 I pred njima musafer-vezira,
0209 Jošt ko tomu devet tovar’ blaga!”
0210 Knjigu gledi srpski knez-Lazare,
0211 Onu gledi, drugu brže piše,
0212 Knjigu piše, a smeje se grotom:
0213 ”Car-Murate, zemlji gospodine,
0214 Di je bila proja za pšenicu,
0215 Di će biti Turčin za Srbljina!
0216 Ne dam tebi Sekulu mojega,
0217 Da mi dadeš do tri dobra tvoja:
0218 Srebrn mečac sredi Drenopolja,
0219 Morsku skelu na gradu dobromu,
0220 Divan-česmu sredi Sarajeva,
0221 Ti kod mene da se s lebom raniš,
0222 Opet ne dam Sekulu mojega,
0223 Sekula je ključi od Kruševca,
0224 Sekula je krila od krajine,
0225 Jao, Sekula, i diko i valo!”



Izvor[uredi]

SANU II - Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1974.