Волшебни магарац/3
◄ ПОЗОРИЈЕ 1. | ПОЗОРИЈЕ 2. | ПОЗОРИЈЕ 3. ► |
ПОЗОРИЈЕ 2.
ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру? Он се није никада опио, није јело повраћао, није непристојно говорио, не пије ракију, нити пуши. Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру него мутну воду. Јер није безобразан, зато га псују. Ја мислим да се сва његова погрешка састоји у смерности. Да је он безобразан, да се размеће и о себи говори с удивленијем, да се у свашта меша и оће да зна и оно што не зна, многи би се чудили његовој мудрости, пак би га огласили за учена човека; али он, сирома, ћути, клони се и своје сенке, и, што ради, са страхом чини, па зато и остаје незнатан и сви га презиру. Сваки важи у свету толико колико уваженија кадар је себи набавити, тако вели општа пословица. Па кад човек не уме.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|