Возила се по кршу галија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


 

[Возила се по кршу галија]

Возила се по кршу галија,
В њој се вози окован делија,
На глави му клобук билим перјем,
На колених тица панпагала.
Видила га ј' љуба Јерманова: 5
„Симо, симо, окован делија,
Није мога Јермана домака,
Синоћ Јерман на војницу пројде!”
Ал говори окован делија:
„Нећу тамо, љубо Јерманова, 10
Нећу тамо, бојим се Јермана!”
„Симо, симо, окован делија,
Синоћ Јерман на војницу пројде,
Море бит је данас погинио!”
Кад то чује окован дцлииа, 15
Иде јунак к љуби Јермановој,
Виша клобук гди је Јерман вишал,
Они вечер скупа вечерају.
Када ли је за вечером било,
Ал говори љуби Јерманова: 20
„Бора теби, окован делија,
Подај мени тицу панпагалу,
Пак ћеш с намом ноћцу ноћевати!”
Кад то чује окован делија,
Он [јој] даје тицу панпагалу, 25
Иду скупа ноћцу ноћевати,
Пак се љубе кулик[о] им драго.
Кад је в ноћи нику доба било,
Јерманов је коњић зарзао,
Чула га је љуби Јерманова, 30
Од страха се бише раздрхтала
Гди ће хранит окован' делију,
Храња њега у тврде сандуке.
Тад покуца и Јерман на врата,
Његова му ј' отворила љуба. 35
Иде Јерман у свитле камаре
И угледа клобук билим перјем,
Тер је љуби својој говорио:
„Чији ј' клобук у двору мојему?"
Она му је млада говорила: 40
„Ај, Јермане, драга душо моја,
Туј бил синоћ окован делија,
У крчму је рујно пио вино,
У крчми му ј' спензе понестало,
У залогу ј' клобук оставио!" 45
„Лажеш, лажеш, невирнице моја,
Гди су кључи од сандука мога?"
„Ај, Јермане, драга душо моја,
Синоћ касно на води сам била,
На води сам кључе погубила!" 50
„Лажеш, лажеш, невирнице моја,
Подај кључе од сандука мога!"
„Ај, Јермане, драга душо моја,
Синоћ касно на води сам била,
На води сам кључе изгубила!" 55
Узе Јерман наџак од челика,
С њим разбије покров од сандука,
У сандуку окован делија.
„Бора теби, окован делија,
Јели сила посрид двора мога, 60
Јели сила али ј' добра воља?"
Али неће окован делија,
Неће јунак да говори ништа,
Већ говори тица панпагала:
„Није сила, већ је добра воља!" 65
Смакне Јерман окован' делију.
Кад то види љуба Јерманова,
Свила ј' крилца да ће побигнути.
„Не бижи ми, невирнице моја,
Јер ми сада ти утећи нећеш!" 70
На глави јој ватру успирио,
Тер ју згори, жалосна јој мајка!

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Зборник Матије Мажуранића, Милорад Живанчевић и Владан Недић, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1966, књ. XIV, св. 2, стр. 241-242.