[Vozila se po kršu galija]
Vozila se po kršu galija,
V njoj se vozi okovan delija,
Na glavi mu klobuk bilim perjem,
Na kolenih tica panpagala.
Vidila ga j' ljuba Jermanova: 5
„Simo, simo, okovan delija,
Nije moga Jermana domaka,
Sinoć Jerman na vojnicu projde!”
Al govori okovan delija:
„Neću tamo, ljubo Jermanova, 10
Neću tamo, bojim se Jermana!”
„Simo, simo, okovan delija,
Sinoć Jerman na vojnicu projde,
More bit je danas poginio!”
Kad to čuje okovan dcliia, 15
Ide junak k ljubi Jermanovoj,
Viša klobuk gdi je Jerman višal,
Oni večer skupa večeraju.
Kada li je za večerom bilo,
Al govori ljubi Jermanova: 20
„Bora tebi, okovan delija,
Podaj meni ticu panpagalu,
Pak ćeš s namom noćcu noćevati!”
Kad to čuje okovan delija,
On [joj] daje ticu panpagalu, 25
Idu skupa noćcu noćevati,
Pak se ljube kulik[o] im drago.
Kad je v noći niku doba bilo,
Jermanov je konjić zarzao,
Čula ga je ljubi Jermanova, 30
Od straha se biše razdrhtala
Gdi će hranit okovan' deliju,
Hranja njega u tvrde sanduke.
Tad pokuca i Jerman na vrata,
Njegova mu j' otvorila ljuba. 35
Ide Jerman u svitle kamare
I ugleda klobuk bilim perjem,
Ter je ljubi svojoj govorio:
„Čiji j' klobuk u dvoru mojemu?"
Ona mu je mlada govorila: 40
„Aj, Jermane, draga dušo moja,
Tuj bil sinoć okovan delija,
U krčmu je rujno pio vino,
U krčmi mu j' spenze ponestalo,
U zalogu j' klobuk ostavio!" 45
„Lažeš, lažeš, nevirnice moja,
Gdi su ključi od sanduka moga?"
„Aj, Jermane, draga dušo moja,
Sinoć kasno na vodi sam bila,
Na vodi sam ključe pogubila!" 50
„Lažeš, lažeš, nevirnice moja,
Podaj ključe od sanduka moga!"
„Aj, Jermane, draga dušo moja,
Sinoć kasno na vodi sam bila,
Na vodi sam ključe izgubila!" 55
Uze Jerman nadžak od čelika,
S njim razbije pokrov od sanduka,
U sanduku okovan delija.
„Bora tebi, okovan delija,
Jeli sila posrid dvora moga, 60
Jeli sila ali j' dobra volja?"
Ali neće okovan delija,
Neće junak da govori ništa,
Već govori tica panpagala:
„Nije sila, već je dobra volja!" 65
Smakne Jerman okovan' deliju.
Kad to vidi ljuba Jermanova,
Svila j' krilca da će pobignuti.
„Ne biži mi, nevirnice moja,
Jer mi sada ti uteći nećeš!" 70
Na glavi joj vatru uspirio,
Ter ju zgori, žalosna joj majka!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
