Возала се виза риба (Милеуснић)

---

[Возала се виза риба]

Возала се виза риба,
Уз Дунаво, низ Дунаво;
Возајући говорила:
„Ко би мене уфатио,
Уфатио, уловио, 5
Мога меса окусио,
Родио би азендара^[1],
Азендара, земљи краља!"
То слушала госпојица;
Она плете ситне мреже, 10
Уфатила визу рибу:
Госпојица месо јела,
Слушкињица чорбу куса.
Кад су били у породу,
Роди Мара азендара, 15
Азендара, земљи краља,
Госпојица љуту змију!
Цичи, плаче госпојица;
Ал говори љута змија:
„Шут', не плачи, мила мати! 20
Када дође Ђурђев данак,
Иће дјеца у цвијеће,
Ја ћу ући у травицу,
Па ћ' ујести азендара,
Азендара, земљи краља!"25

---

Референце

1. азендар - вероватно од хазнедар (перс.) - чувар ризнице

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 81-3-9 бр.6

2. ВОЗАЛА СЕ ВИЗА РИБА - осмерачка варијанта бајке о "виза риби"; позната у знатно више записа у Зап.Славонији: Рајковић бр.171, Гароња бр.94 (даљи извори о овој песми у истој књизи стр.121) која је преузета и у антологију Крстановића бр. 13

Извор

• Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге : у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 44.