Владислав/10

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ДРУГО
◄   ПОЗОРЈЕ ПРВО ПОЗОРЈЕ ДРУГО ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ   ►

ПОЗОРЈЕ ДРУГО

Служитељ, мало затим Давид, бивши.



СЛУЖИТЕЉ: Посланик од Бугарске.
ВЛАДИМИР: Нека ступи посланик доброг мога Радомира. (Служитељ одлази). Таквог краља, Боже, даруј увек Бугарима, па ће свагда мир и једногласије међ' Србијом и Бугарском цветати.
ДАВИД (ступи).
ВЛАДИМИР: Је ли срећна Бугарска под мудрим жезлом мога Радомира?
ДАВИД: Краљу! Бугарска је уцвељена, јер Радомира нема више.
КОСАРА: Небо, мој брат мртав?
ДАВИД: Радомир је убијен.
КОСАРА: Убијен? Брат мој убијен? О ужасног гласа! Од кога?
ДАВИД: Ивица је злотвор овог крвног дела. У лову је убио најбољега краља.
КОСАРА: Ивица, коме је Радомир саму кћер своју наменуо? О, сад могу казати да нема постојанства Владислав.
ДАВИД (Владимиру): Владислав нови краљ бугарски лепо поздравља свога зета Владимира. Његова ће једна утеха у жалости бити, ако мудри краљ српски њега посети, и усмено се договоре како ће обадве ове земље, једне мајке сестре до среће и благостања довести. (Преда му писмо, које Владимир отвори и чита).
КОСАРА: Владислав краљ, и он Владимира на лицебитни састанак зове? О, зашто ми срце пробадаш ужасно слутење?
ДАВИД: Ти добро знаш, светла краљице, колико је уваженије краљ српски добио још у двору краља Самуила, твога незаборављеног оца. Он ће један у стању бити у овој тешкој забуни Владиславу притећи, и Бугарску као и Србију добром потпомоћи.
ВЛАДИМИР (Давиду): Владислав ме к себи на састанак зове. Отпочини мало, заједно ћемо се на пут кренути.

(Давид се поклони и отиде).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.