Vladislav/10
| ◄ ПОЗОРЈЕ ПРВО | POZORJE DRUGO | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ ► |
POZORJE DRUGO
Služitelj, malo zatim David, bivši.
SLUŽITELj: Poslanik od Bugarske.
VLADIMIR: Neka stupi poslanik dobrog moga Radomira. (Služitelj odlazi). Takvog kralja, Bože, daruj uvek Bugarima, pa će svagda mir i jednoglasije međ' Srbijom i Bugarskom cvetati.
DAVID (stupi).
VLADIMIR: Je li srećna Bugarska pod mudrim žezlom moga Radomira?
DAVID: Kralju! Bugarska je ucveljena, jer Radomira nema više.
KOSARA: Nebo, moj brat mrtav?
DAVID: Radomir je ubijen.
KOSARA: Ubijen? Brat moj ubijen? O užasnog glasa! Od koga?
DAVID: Ivica je zlotvor ovog krvnog dela. U lovu je ubio najboljega kralja.
KOSARA: Ivica, kome je Radomir samu kćer svoju namenuo? O, sad mogu kazati da nema postojanstva Vladislav.
DAVID (Vladimiru): Vladislav novi kralj bugarski lepo pozdravlja svoga zeta Vladimira. Njegova će jedna uteha u žalosti biti, ako mudri kralj srpski njega poseti, i usmeno se dogovore kako će obadve ove zemlje, jedne majke sestre do sreće i blagostanja dovesti. (Preda mu pismo, koje Vladimir otvori i čita).
KOSARA: Vladislav kralj, i on Vladimira na licebitni sastanak zove? O, zašto mi srce probadaš užasno slutenje?
DAVID: Ti dobro znaš, svetla kraljice, koliko je uvaženije kralj srpski dobio još u dvoru kralja Samuila, tvoga nezaboravljenog oca. On će jedan u stanju biti u ovoj teškoj zabuni Vladislavu priteći, i Bugarsku kao i Srbiju dobrom potpomoći.
VLADIMIR (Davidu): Vladislav me k sebi na sastanak zove. Otpočini malo, zajedno ćemo se na put krenuti.
(David se pokloni i otide).
|