Владан краљ Словински IV. на 582.
Посли смерти краља Селимира, господа словинска окрунише за краља његова сина Владана, кои у доброти, понизности, правди и љубезнинству нададје отца свога Селимира, правду свакому чинећи, сиромахе помагајући и љубећи своје подложнике, кога доброта би по свим державам разглашена, и тако многи иностранци чувши његову доброту, каконо Бугари, који биху од истога језика, ма не од истога краљества, своја миста оставише, и под његово се крило утекоше. Ови краљ принесе своје пристоље у Солин, кои град у стара вримена биаше толико лип и велик, да се нестидјаху у њему цесари римски прибивати. Владајући дакле Владан с краљеством словинским много годинах у миру, остави краљество свому сину, кои слиди.
Извор[уреди]
Андрија Качић Миошић: Разговор угодни народа словинскога, Братја Батара тискари издаватељи, у Задру, 1851., стр. 43.