Висибаба
| Висибаба Писац: Јован Грчић Миленко |
»Висибаба«, стара баба,
Оборене главе,
Згурила се, па све нешто
Гунђа око траве.
Њу гледала подругљиво
Танка »Пресличица«,
Па дозвала »Чукун-деду«,
Свог шаљивог стрица:
»Валај, стриче, чини ми се,
Баби треба лека, —
Да зовнемо оног младог
Хуљу »Кукурека«!
Тај ће бабу да опрости
Гунђања и беде:
Чим јој љубне — хи, хи, хи, хи! —
Образине — бледе«...
То »Бабино уво« чуло,
Па не да на баку;
Већ се чуди »Пресличици«
И стрицу — простаку!
»Што дирате стару бабу
Кад вам није крива?
Шалите се с »Перуником,
И она је жива«!...
Joj! кад зачу »Перуника«,
Сва задрхта стасом;
А »Процепак« — швалерче јој —
Поче ‘вако гласом:
»Мучи, »Уео«, оглухнуло!
Откуд њу баш нађе?!
Та ето ти баш уз раме
Црвенкасте »Млађе«!«
Ха, ха, ха, ха!« насмеја се
Наш »Попонац Baca«;
А уз њега дланом тапше
Сестрица му »Саса«.
То »Каћунку« није право,
Већ ногама лупа;
Па се дере да је готов
Бабу да заступа!
»Лакше, лакше!« стишава га
Тетка »Љубичица;«
Али тихо, јер се боји
Удовца — »Ђурђица««!
А »Вретенце« и »Рутица«
»Неутрално« гледе
Шта ће бити од »партаја«
И старице седе.
Шта да буде? Девојчица,
Мированка мала,
Слушала им »дебатице«
П’ онда их — побрала...
Умукоше сада, ено,
На њезиним груд’ма:
Е, тако се исто збива
И са живим људ’ма!...
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 176-178
|