Visibaba
| Visibaba Pisac: Jovan Grčić Milenko |
»Visibaba«, stara baba,
Oborene glave,
Zgurila se, pa sve nešto
Gunđa oko trave.
Nju gledala podrugljivo
Tanka »Presličica«,
Pa dozvala »Čukun-dedu«,
Svog šaljivog strica:
»Valaj, striče, čini mi se,
Babi treba leka, —
Da zovnemo onog mladog
Hulju »Kukureka«!
Taj će babu da oprosti
Gunđanja i bede:
Čim joj ljubne — hi, hi, hi, hi! —
Obrazine — blede«...
To »Babino uvo« čulo,
Pa ne da na baku;
Već se čudi »Presličici«
I stricu — prostaku!
»Što dirate staru babu
Kad vam nije kriva?
Šalite se s »Perunikom,
I ona je živa«!...
Joj! kad začu »Perunika«,
Sva zadrhta stasom;
A »Procepak« — švalerče joj —
Poče ‘vako glasom:
»Muči, »Ueo«, ogluhnulo!
Otkud nju baš nađe?!
Ta eto ti baš uz rame
Crvenkaste »Mlađe«!«
Ha, ha, ha, ha!« nasmeja se
Naš »Poponac Baca«;
A uz njega dlanom tapše
Sestrica mu »Sasa«.
To »Kaćunku« nije pravo,
Već nogama lupa;
Pa se dere da je gotov
Babu da zastupa!
»Lakše, lakše!« stišava ga
Tetka »Ljubičica;«
Ali tiho, jer se boji
Udovca — »Đurđica««!
A »Vretence« i »Rutica«
»Neutralno« glede
Šta će biti od »partaja«
I starice sede.
Šta da bude? Devojčica,
Mirovanka mala,
Slušala im »debatice«
P’ onda ih — pobrala...
Umukoše sada, eno,
Na njezinim grud’ma:
E, tako se isto zbiva
I sa živim ljud’ma!...
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 176-178
|