Дивојка је зелен бор гојила
Па је бору она говорила:
Рести[1] боље, мој зелени боре!
Не рести ми висом у висину,
Нег ми рести широм у ширину! 5
Под тобом ће свати ладовати.
Оли моји, оли секе моје,
Ол у селу посестриме моје.
Липо ће нам онај данак бити!
Па ни теби не ће бит наварно[2]10
Вином ћу ти жиле заливати,
Зелен-лишће лађеном водицом.
