Vilni konji

* * *

[Vilni konji]

Vilni konji,
ako su zobi rasipani,
ja ću vi zob saberem,
i nazobiću i zauzdaću vilni konji;
zauzdaću, osedlaću, 5
mili konji okitiću.

Nisu uzde k’ko uzde,
no su uzde sjajne zvezde;
a sedlo je sjajno slunce,
a kitke su lepo cveće. 10

Svakom konju zoba daću,
kome devet, a kom deset kila.

(102, s. 576-577)

---

Pevač, mesto zapisa i napomena

Od vilni konji. Bajalicu vilnim konjima saopštila mi je vračara Katica iz Gorine.

Katica Gorinka bolesnicima otseče nad sagnutom glavom 3—4 sm platna. Taj mali isečak ona isitni i stavi u vrelu vodu. U isto vreme u tu vodu spusti neke trave i „pustinjske“ nitke. Kad se voda ohladi, njome pospe bolesnika. Taj posao Katica obavlja samo uoči mlade srede i prima novčanu nagradu.

Reference

Izvor

• Dragutin M. Đorđević: Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, Naučno delo, Beograd, 1958., str. 576-577.

• Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 260. br. 426.

• Momčilo Zlatanović: Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije; izbor, Narodna knjiga, Beograd, 1982., str. 73.