Вилић Хусејин и бан Задранин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Вилић Хусејин и бан Задранин

0001 Зацмилио Вилић Вусеине
0002 У тамницу бана Задранина,
0003 Ту он цмили јутром и вечером
0004 Не у млого за седам година.
0005 Но га пита бане Задранине:
0006 ”Што ти је Вилић-Вусејине?”
0007 А Вусејин ријеч говорио:
0008 ”Боже јаки, сунце не гријало!
0009 ”Ни гријало ни Задру свитало!
0010 ”Што не пуштиш мене из тавнице!
0011 ”Ал’ не вржрш мене на откупе!”
0012 Но му бане ријеч проговара:
0013 ”О Турчине, Вилић-Вусејине,
0014 ”Ја те хоћу цијенит’ за благо:
0015 ”Д ми дадеш два товара блага,
0016 ”И вранчића Попруженовића,
0017 ”И сребрне пушке Танковића,
0018 ”И кулина будалине Тала,
0019 ”И Алину оковану ћорду,
0020 ”Што с њом туче Влаха по медана,
0021 ”И његову руку из рамена.”
0022 Ка-то зачу Вилић Вусејине,
0023 Он онолен ситну књигу пише,
0024 Е је посла у Удбини граду
0025 На руке Вилић Алији:
0026 ”О Алија ако Бога знадеш!
0027 ”На сакуп скупи Удбињане,
0028 ”Те им кажи књигу од Вусејина.”
0029 Кад Алији књига допанула,
0030 Он окупи Удбињане Турке,
0031 Те им даје књигу од Усена.
0032 Дофати је будалина Тале,
0033 И он виђе што му књига пише.
0034 Све им што је и како је каже.
0035 Тадер скочи Танковић Османе,
0036 Он даде двије пушке мале,
0037 Даде Тале бијесна кулина,
0038 А остали благо искупише,
0039 Но не хоће Попруженовићу,
0040 Не хоће дат’ испод себе вранца.
0041 Скочи Тале су тридесет Тураках,
0042 Узе му га силом на срамоту,
0043 Поведе га Алији на кулу.
0044 Алија Турке окупио,
0045 И доведе лакога ећима,
0046 Те извади из рамена руку,
0047 Па ту лежа три неђеље дана.
0048 Кад се јунак на ноге дигнуо,
0049 Он довати Талева кулаше,
0050 С њим отиде заленом планином,
0051 Докле пољу Задарскоме дође,
0052 Ту нађе тридес ђеце луде,
0053 Међу љима Бановић Андрија,
0054 Он срете Вилић Алију,
0055 Носи десну у лијеву руку,
0056 И он ћера за Усејином благо.
0057 Зами га бабу на дворове,
0058 Те откупи брата из тамнице.
0059 Бан Усејину коња поклонио,
0060 Отидоше пољем зеленијем.
0061 Ал’ нађоше тридес ђеце лудо,
0062 Играју се ђе су пријед били.
0063 Но Алија збори Бусејину:
0064 ”Ма ти, Алија, сребрна анџара,
0065 ”Да закољеш Бановић-Андрију,
0066 ”Да ми осветиш руку из рамена.”
0067 Скочи Усејин и узе анџара,
0068 И с њим закла Бановић-Андрију
0069 Који нема до њега једнога,
0070 Још код њега ђеце пе-шесторо,
0071 Па утекли зеленом планином.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.