Vilić Husejin i ban Zadranin

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Vilić Husejin i ban Zadranin

0001 Zacmilio Vilić Vuseine
0002 U tamnicu bana Zadranina,
0003 Tu on cmili jutrom i večerom
0004 Ne u mlogo za sedam godina.
0005 No ga pita bane Zadranine:
0006 ”Što ti je Vilić-Vusejine?”
0007 A Vusejin riječ govorio:
0008 ”Bože jaki, sunce ne grijalo!
0009 ”Ni grijalo ni Zadru svitalo!
0010 ”Što ne puštiš mene iz tavnice!
0011 ”Al’ ne vržrš mene na otkupe!”
0012 No mu bane riječ progovara:
0013 ”O Turčine, Vilić-Vusejine,
0014 ”Ja te hoću cijenit’ za blago:
0015 ”D mi dadeš dva tovara blaga,
0016 ”I vrančića Popruženovića,
0017 ”I srebrne puške Tankovića,
0018 ”I kulina budaline Tala,
0019 ”I Alinu okovanu ćordu,
0020 ”Što s njom tuče Vlaha po medana,
0021 ”I njegovu ruku iz ramena.”
0022 Ka-to začu Vilić Vusejine,
0023 On onolen sitnu knjigu piše,
0024 E je posla u Udbini gradu
0025 Na ruke Vilić Aliji:
0026 ”O Alija ako Boga znadeš!
0027 ”Na sakup skupi Udbinjane,
0028 ”Te im kaži knjigu od Vusejina.”
0029 Kad Aliji knjiga dopanula,
0030 On okupi Udbinjane Turke,
0031 Te im daje knjigu od Usena.
0032 Dofati je budalina Tale,
0033 I on viđe što mu knjiga piše.
0034 Sve im što je i kako je kaže.
0035 Tader skoči Tanković Osmane,
0036 On dade dvije puške male,
0037 Dade Tale bijesna kulina,
0038 A ostali blago iskupiše,
0039 No ne hoće Popruženoviću,
0040 Ne hoće dat’ ispod sebe vranca.
0041 Skoči Tale su trideset Turakah,
0042 Uze mu ga silom na sramotu,
0043 Povede ga Aliji na kulu.
0044 Alija Turke okupio,
0045 I dovede lakoga ećima,
0046 Te izvadi iz ramena ruku,
0047 Pa tu leža tri neđelje dana.
0048 Kad se junak na noge dignuo,
0049 On dovati Taleva kulaše,
0050 S njim otide zalenom planinom,
0051 Dokle polju Zadarskome dođe,
0052 Tu nađe trides đece lude,
0053 Među ljima Banović Andrija,
0054 On srete Vilić Aliju,
0055 Nosi desnu u lijevu ruku,
0056 I on ćera za Usejinom blago.
0057 Zami ga babu na dvorove,
0058 Te otkupi brata iz tamnice.
0059 Ban Usejinu konja poklonio,
0060 Otidoše poljem zelenijem.
0061 Al’ nađoše trides đece ludo,
0062 Igraju se đe su prijed bili.
0063 No Alija zbori Busejinu:
0064 ”Ma ti, Alija, srebrna andžara,
0065 ”Da zakolješ Banović-Andriju,
0066 ”Da mi osvetiš ruku iz ramena.”
0067 Skoči Usejin i uze andžara,
0068 I s njim zakla Banović-Andriju
0069 Koji nema do njega jednoga,
0070 Još kod njega đece pe-šestoro,
0071 Pa utekli zelenom planinom.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.