Вила јаше коња Османова,
вила јаше, Осман пјеше иде.
Вила носи сина Османова.
Осман вилу из свег грла виче:
— Стани, вило, да се одморимо, 5
одморимо, мало прозборимо!
Осми вила с дора одговара:
— Мени није до одмора, Осмо,
већ је мени до мог путовања
да похитам да Биоград зидам. 10
Биоград се почо осипати
са ћемера до Дунава хладна.
Ево има седам годин’ дана
поправља га чет’рест мајстора,
не може га нико поправити, 15
нит’ му може тислум погодити.
Носим твога сина узидати!
Нећу ли му бедем поправити,
а другог ћу сина ти родити,
у Биоград на пашалук дати.20
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 479.
