Вила стријеља Маркова побратима

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Вила стријеља Маркова побратима

0001 Вино пију до два побратима,
0002 Једно побре Краљевићу Марко,
0003 А друго је Реља Бошњанине.
0004 Кад се побре напојили вина,
0005 Па им вино угријало т’јело,
0006 А говори Краљевићу Марко:
0007 ”Пјевај побре, Реља Бошњанине!
0008 Пјевај, побре, горицом зеленом,
0009 Разговори и тебе и мене,
0010 И горицу, по којом идемо.”
0011 Али Марку Реља одговара:
0012 ”Побратиме, Краљевићу Марко!
0013 Не смијем ти гором запјевати,
0014 Јер ће мене виле обранити,
0015 Црне ће ми очи извадити.”
0016 А говори Краљевићу Марко:
0017 ”А не бој се, драги побратиме!
0018 Док је здрава руса глава моја,
0019 Не ће тебе обранити виле.”
0020 Кад је Реља Марка разумио,
0021 Он запјева танко иза гласа.
0022 Али виле на састанку биле,
0023 Све слушале Рељу Бошњанина,
0024 Како пјева Реља Бошњанине,
0025 Како пјева горицом зеленом.
0026 Па говори вила најстарија:
0027 ”Чујте мене, тридест ђевојака!
0028 Ено гором Реља запјевао.
0029 Која ће се између вас наћи,
0030 Да ће поћи горицом зеленом,
0031 Да обрани Рељу Бошњанина,
0032 Дат ћу њоме моје старјешинство.”
0033 Све су оне у тле погледале,
0034 Ма не гледа понајмлађа вила,
0035 Нег старију међу очи црне,
0036 Па је ’вако њоме говорила:
0037 ”Хоћеш дати, посестримо моја!
0038 Хоћеш дати, што си обећала?
0039 Ја ћу поћи горицом зеленом,
0040 Обранит ћу Рељу Бошњанина,
0041 Б’јела ћу му изгрдити лица
0042 И оба му ока извадити.”
0043 А вели јом вила најстарија:
0044 ”Ти полети, посестримо моја!
0045 И донеси оба ока црна,
0046 Све ћу дати, све ћу обикнути,
0047 Моје ћу ти придати владање.”
0048 Па да видиш понајмлађе виле,
0049 Гдје се скаче на ноге лагане!
0050 Она ј’ вила, па подвила крила,
0051 Па полети горицом зеленом,
0052 Па се збила у јелове гране
0053 И ту чека голема јунака.
0054 Кад наљезе Реља Бошњанине,
0055 А да видиш пребијеле виле!
0056 Обранила голема јунака,
0057 Оба му је ока извадила
0058 И још б’јела погрдила лица.
0059 А повиче Реља Бошњанине:
0060 ”Бог т’ убио, драги побратиме!
0061 Колико ти моје говорење,
0062 А јадније твоје неслушање,
0063 Да је не ћу гором запјевати,
0064 Јер ће мене виле обранити.”
0065 А Марко је Рељи говорио:
0066 ”А не бој се, драги побратиме!
0067 Не ће тебе обранити виле,
0068 Док је моје на рамену главе.”
0069 А говори Реља Бошњанине:
0070 ”Бог т’ убио, драги побратиме!
0071 Како мене обранити не ће,
0072 Кад је мен тешко обранила!
0073 Оба ока извадила црна
0074 И још б’јела погрдила лица?”
0075 Кад се на њег Марко обрнуо
0076 И он види побратима свога,
0077 Он погледа тамо и овамо,
0078 Не би л’ гдјегод угледао виле.
0079 Када му се погледати дало,
0080 Он погледа у јеле зелене
0081 И угледа пребијеле виле,
0082 Гдјено сједи у бијелој грани.
0083 Он потегну ножа иза паса,
0084 Па од јеле откинуо грану.
0085 Пала грана на зелену траву,
0086 А на грани пребијела вила.
0087 Па потегне Краљевићу Марко,
0088 Он потегне троструке канџије,
0089 Па удара од горице виле.
0090 Куд је куца, онуд кожа пуца,
0091 А црна је крвца полијева.
0092 А говори од планине вила:
0093 ”Пушти мене, Краљевићу Марко!
0094 Ја ћу сваке траве убирати,
0095 На јунаку очи направити.”
0096 Ма да видиш Краљевића Марка,
0097 Гдје бијелим зубом пошкркује,
0098 А црнијем брком намигује;
0099 Па на вилу очи искоречи,
0100 Па је куца, жалосна јом мајка!
0101 ”Дигни с тебе оклоп и окрило,
0102 Па ти лети горицом зеленом
0103 И убирај трава свакојијех,
0104 На јунаку ти направи очи.
0105 Ако ли их направити не ћеш,
0106 Русу ћу ти откинути главу.”
0107 Ма говори вила пребијела:
0108 ”Дигни с мене, Краљевићу Марко!
0109 Дигни с мене оклоп и окрило,
0110 Ја ћу поћи у дуге планине,
0111 Убират ћу трава свакојијех,
0112 На јунаку очи направит ћу.”
0113 А да видиш Краљевића Марка!
0114 Гдје на вилу очи искоречи,
0115 Па јом дигне оклоп и окрило.
0116 Оде вила у дуге планине,
0117 Па набере свакојијех трава
0118 И врати се к рањену јунаку.
0119 Брзо се је она повратила,
0120 На јунаку очи направила.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.