Vila strijelja Markova pobratima

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Vila strijelja Markova pobratima

0001 Vino piju do dva pobratima,
0002 Jedno pobre Kraljeviću Marko,
0003 A drugo je Relja Bošnjanine.
0004 Kad se pobre napojili vina,
0005 Pa im vino ugrijalo t’jelo,
0006 A govori Kraljeviću Marko:
0007 ”Pjevaj pobre, Relja Bošnjanine!
0008 Pjevaj, pobre, goricom zelenom,
0009 Razgovori i tebe i mene,
0010 I goricu, po kojom idemo.”
0011 Ali Marku Relja odgovara:
0012 ”Pobratime, Kraljeviću Marko!
0013 Ne smijem ti gorom zapjevati,
0014 Jer će mene vile obraniti,
0015 Crne će mi oči izvaditi.”
0016 A govori Kraljeviću Marko:
0017 ”A ne boj se, dragi pobratime!
0018 Dok je zdrava rusa glava moja,
0019 Ne će tebe obraniti vile.”
0020 Kad je Relja Marka razumio,
0021 On zapjeva tanko iza glasa.
0022 Ali vile na sastanku bile,
0023 Sve slušale Relju Bošnjanina,
0024 Kako pjeva Relja Bošnjanine,
0025 Kako pjeva goricom zelenom.
0026 Pa govori vila najstarija:
0027 ”Čujte mene, tridest đevojaka!
0028 Eno gorom Relja zapjevao.
0029 Koja će se između vas naći,
0030 Da će poći goricom zelenom,
0031 Da obrani Relju Bošnjanina,
0032 Dat ću njome moje starješinstvo.”
0033 Sve su one u tle pogledale,
0034 Ma ne gleda ponajmlađa vila,
0035 Neg stariju među oči crne,
0036 Pa je ’vako njome govorila:
0037 ”Hoćeš dati, posestrimo moja!
0038 Hoćeš dati, što si obećala?
0039 Ja ću poći goricom zelenom,
0040 Obranit ću Relju Bošnjanina,
0041 B’jela ću mu izgrditi lica
0042 I oba mu oka izvaditi.”
0043 A veli jom vila najstarija:
0044 ”Ti poleti, posestrimo moja!
0045 I donesi oba oka crna,
0046 Sve ću dati, sve ću obiknuti,
0047 Moje ću ti pridati vladanje.”
0048 Pa da vidiš ponajmlađe vile,
0049 Gdje se skače na noge lagane!
0050 Ona j’ vila, pa podvila krila,
0051 Pa poleti goricom zelenom,
0052 Pa se zbila u jelove grane
0053 I tu čeka golema junaka.
0054 Kad naljeze Relja Bošnjanine,
0055 A da vidiš prebijele vile!
0056 Obranila golema junaka,
0057 Oba mu je oka izvadila
0058 I još b’jela pogrdila lica.
0059 A poviče Relja Bošnjanine:
0060 ”Bog t’ ubio, dragi pobratime!
0061 Koliko ti moje govorenje,
0062 A jadnije tvoje neslušanje,
0063 Da je ne ću gorom zapjevati,
0064 Jer će mene vile obraniti.”
0065 A Marko je Relji govorio:
0066 ”A ne boj se, dragi pobratime!
0067 Ne će tebe obraniti vile,
0068 Dok je moje na ramenu glave.”
0069 A govori Relja Bošnjanine:
0070 ”Bog t’ ubio, dragi pobratime!
0071 Kako mene obraniti ne će,
0072 Kad je men teško obranila!
0073 Oba oka izvadila crna
0074 I još b’jela pogrdila lica?”
0075 Kad se na njeg Marko obrnuo
0076 I on vidi pobratima svoga,
0077 On pogleda tamo i ovamo,
0078 Ne bi l’ gdjegod ugledao vile.
0079 Kada mu se pogledati dalo,
0080 On pogleda u jele zelene
0081 I ugleda prebijele vile,
0082 Gdjeno sjedi u bijeloj grani.
0083 On potegnu noža iza pasa,
0084 Pa od jele otkinuo granu.
0085 Pala grana na zelenu travu,
0086 A na grani prebijela vila.
0087 Pa potegne Kraljeviću Marko,
0088 On potegne trostruke kandžije,
0089 Pa udara od gorice vile.
0090 Kud je kuca, onud koža puca,
0091 A crna je krvca polijeva.
0092 A govori od planine vila:
0093 ”Pušti mene, Kraljeviću Marko!
0094 Ja ću svake trave ubirati,
0095 Na junaku oči napraviti.”
0096 Ma da vidiš Kraljevića Marka,
0097 Gdje bijelim zubom poškrkuje,
0098 A crnijem brkom namiguje;
0099 Pa na vilu oči iskoreči,
0100 Pa je kuca, žalosna jom majka!
0101 ”Digni s tebe oklop i okrilo,
0102 Pa ti leti goricom zelenom
0103 I ubiraj trava svakojijeh,
0104 Na junaku ti napravi oči.
0105 Ako li ih napraviti ne ćeš,
0106 Rusu ću ti otkinuti glavu.”
0107 Ma govori vila prebijela:
0108 ”Digni s mene, Kraljeviću Marko!
0109 Digni s mene oklop i okrilo,
0110 Ja ću poći u duge planine,
0111 Ubirat ću trava svakojijeh,
0112 Na junaku oči napravit ću.”
0113 A da vidiš Kraljevića Marka!
0114 Gdje na vilu oči iskoreči,
0115 Pa jom digne oklop i okrilo.
0116 Ode vila u duge planine,
0117 Pa nabere svakojijeh trava
0118 I vrati se k ranjenu junaku.
0119 Brzo se je ona povratila,
0120 Na junaku oči napravila.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.