Викизворник:Смернице за рад

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ова страница је део званичне политике Викизворника. Широко је прихваћена међу уредницима и сматра се стандардом који свако треба да поштује.

За све сем мањих исправки користите страницу за разговор, ако желите да предложите промену правила.

Ово су смернице за рад на Викизворнику.

Језик текстова[уреди]

Сви текстови објављени на Викизворнику морају бити на српском језику.

Конверзија ћирилице у латиницу, и обратно, омогућена је ћир-лат пресловљачем на врху странице.

На Викизворник су добродошла дела на оба књижевна дијалекта (екавица/ијекавица), али и на осталим народним наречјима (икавица, торлачки говори и др.)

Дела објављена на хрватском језичком стандарду објављујте на хрватској верзији Викизворника.
Од претходног правила изузеци су историјски извори писани хрватским језичким стандардом који су важни за историју и разумевање српског језика, народа и културе, а потичу из периода постојања заједничке српско-хрватске језичке заједнице односно до распада СФРЈ.

Македонске и бугарске народне песме, посебно оне које су проширене и у српским крајевима попут југа Србије, се могу објављивати на српском Викизворнику, али морају бити преведене на српски језик или писане српским правописом.

Најзад, добродошла су и дела писана српском редакцијом старословенског тј. српскословенским језиком, као и дела писана српском редакцијом црквенословенског језика.

Ауторска права[уреди]

Дела у јавном власништву су сва она која не подлежу заштити ауторских права.

Пошто је сервер Викизворника у Сједињеним Америчким Државама, дела на њему морају бити у јавном власништву по законима САД, а пошто је Викизворник српски културни пројекат, морају бити у јавном власништву и по законима Републике Србије. Укратко, у питању су дела чији су аутори умрли пре 70 и више година. У случају текстова који су изворно објављени на страним језицима, обратите пажњу да, чак и ако изворни текст није заштићен ауторским правима, његов превод на српски може бити.

Имовинска права за дело чији се аутор не зна (анонимно дело или дело под псеудонимом) престају по истеку 70 година од дана објављивања дела. Ако аутор открије свој идентитет пре наведеног рока, имовинско право траје као да је идентитет аутора познат од дана објављивања дела.

Сва дела објављена на Викизворнику а да се њима крше ауторска права, биће обрисана.

Уколико нисте сигурни да ли је неки текст под ауторским правима, питајте у писарници.

Морална права[уреди]

Сви учесници пројекта Викизворник дужни су поштовати, поред имовинских права, и морална права аутора. Назначавање извора одакле је текст преузет је обавезно. Морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора. По истеку рока трајања имовинских права аутора, о заштити моралних права аутора старају се удружења аутора и институције из области науке и уметности.

Савети о уређивању текстова[уреди]

  1. Не мешајте писма у чланцима.
  2. Уколико постављате текст који има уопштено име (нпр: Историја Русије, Историја Срба) или песму (а доста песама имају исте називе), обавезно ставите у назив текста у загради име и презиме аутора; нпр: Историја Русије (А. Јелачић), Историја Русије (П. Миљуков).
  3. За убацивање фуснота (белешки) у текст користе се два шаблона: Efn („фуснота горе”, тј. у тексту) и Notelist‎‎ („фуснота доле”, тј. текст саме фусноте на дну странице). У тексту где желите да буде фуснота напишите нпр. {{Efn|Пример текста}}. Ствар је у томе да се у фуснотама напише текст (наведени пример). Затим на дну странице напишите {{Notelist}} и покрај тога се јавља текст фусноте.

Пример:

Ово је неки текст након којег долази фуснота.[a] Ово је опет неки текст након којег долази фуснота.[b]


  1. Ово је текст за прву фусноту.
  2. А ово је текст за другу фусноту.

Извори[уреди]

Кад поставите неки текст, на дну наведите одакле сте га преузели, било да је у питању књига или нека друга интернет библиотека. То је битно да би се поштовала морална права аутора, да би се текст касније могао упоредити са извором, а такође и као признање ономе ко га је први поставио на Интернет.