Веће ми је хвала додијала,
и та хвала од два брата моја,
до два моја брата Бановића,
хвалећи ми мога драгог дворе:
— Ја да знадеш, наша секо драга, 5
каквом смо те младом момку дали!
Двори су му кано равно поље,
у двору му два златна дирека,
уз диреке гонџе ружа расте,
а по двору лете соколови 10
и у двору жарко сунце сија!
А ја одох да им видим хвалу.
Љепши двори нег’ што браћа кажу!
Што у двору два златна дирека,
оно ми је свекар и свекрва; 15
што покрај њих гонџе ружа расте,
оно ми је млађа заовица;
што у двору лете соколови,
оно су ми браћа дјеверови;
што у двору жарко сунце сјаше, 20
оно ти ми мој драги бијаше!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 664.
