Veće mi je hvala dodijala,
i ta hvala od dva brata moja,
do dva moja brata Banovića,
hvaleći mi moga dragog dvore:
— Ja da znadeš, naša seko draga, 5
kakvom smo te mladom momku dali!
Dvori su mu kano ravno polje,
u dvoru mu dva zlatna direka,
uz direke gondže ruža raste,
a po dvoru lete sokolovi 10
i u dvoru žarko sunce sija!
A ja odoh da im vidim hvalu.
Ljepši dvori neg’ što braća kažu!
Što u dvoru dva zlatna direka,
ono mi je svekar i svekrva; 15
što pokraj njih gondže ruža raste,
ono mi je mlađa zaovica;
što u dvoru lete sokolovi,
ono su mi braća djeverovi;
što u dvoru žarko sunce sjaše, 20
ono ti mi moj dragi bijaše!
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 664.
