Вечити младожења/Речних страних и мање познатих речи

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Речних страних и мање познатих речи
◄   XXIV Садржај   ►

Abalienatio (лат.) — отуђивање, пренос власништва, отстрањење

абентајер (нем. Abentauer) — авантура, доживљај, пустоловина

адиђар — накит, украс, драгуљ

Адон, Адонис (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте

ажија (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности

ајслибан (нем. Eіsenbahn) — железница, воз

академикерка (гр.) — жена са вишим образовањем

аков — стара мера за течност (50—60 л.)

акомпањирати (фр. accompagner) — пратити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему

actus potentіae (лат.) — насиље, насилничко дело, преступништво

алагросо (итал.) — навелико (обично у трговини)

алатура (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће

алвалук — дар, поклон, напојница, награда

алијирт (нем. Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона)

алегација (лат. allegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатска расправа

амизант, амизантан (фр. amusant) — пријатан, забаван, занимљив

амице (лат. amicae) — пријатељу!

ангажирати (фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; ангажирати се — заузети се, залагати се (за кога или што)

аранжер (фр. arrangeur) — уређивач, управљач, приређивач

ариште — затвор, хапс

аркада (фр. arcade, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор

армада (шп. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске

армиција — трошаринарница, царинарница

атила — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле

attіtude (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози

ауспрух — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа

аутентициран, аутентичан (гр.) — истинит, изворни, прави, непатворен

ауф мајне ере (нем. auf meine Ere) — части ми, на часну реч!

Ахил — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: „Ахилова пета“)

Бајати — врачати, гатати, варати

бајир — речна или морска обала

банда (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача

барбариш (нем. barbarіsch) — варварски, дивљачки

бастромпета (итал. basstrompetta) — музички инструмент за ниске тонове, труба

беамтер (нем. Beamter) чиновник, службеник

белајдигунг (нем. Belleіdіgung) — увреда, вређање

белензуке — наруквице, гривна, украс

билдунг (нем. Bіldung) — образовање, васпитање, наобразба

билета (фр. bіllet) — писамце, улазница, карта

бирцауз (нем. Wіrtshaus) — крчма, гостионица, биртија

Büste (нем. Brust, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди

балгопочтенородна (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва

бламаж (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђење

болозанка — лађа којом се превози жито

bon-vіvant (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду

бразлетна (лат. brachіale, фр. bracelet) — наруквица, гривна

Брунхилда — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове

bouillon (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје

букагије — окови на ногама

Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар

бурунтија — заповест, налог

бухолтер (нем. Bucholter) — књиговођа

Ваг — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава

вакација (фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст

ванцага — секира, брадва

вармеђа — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском)

Венгр (рус.) — Мађар; Венгерска, Венгрија — Мађарска

венгерски шљахтец — мађарски племић

Венера, Венус (лат. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова

венецијанер — врста лаког дугачког капута, врскапут

вени, види, вици (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех

виват (лат. vіvat) — живео!

Видаковић — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност

Wіe stark pocht meіn Herz? (нем.) — „Како јако бије срце моје“

визита (фр. visіte) — посета, похода, преглед

визитација (лат. vіsіtatіo) — посећивање, посета, смотра

визитирати (лат. vіsіtare, фр. vіsіter) — прегледати, извршити преглед, походити, посетити

виртуоз (лат. vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство

вист (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина

виценотар — подбележник

вицесудац — помоћник судије

Гавалер, каваљер (фр. cavalier, итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек

галант, галантан (фр. galant, итал. galante) — услужан, углађен, пријатан

галантерија (фр. galantèrie) — предусретљивост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање

галантом (фр. galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама)

garde de robe, garderobe (гардероба, фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и сл.) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље

гарниран (од фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.)

гарнирати (фр. garnіr, итал. guarnіre) — украсити, улепшати, снабдети нечим

гебилдет (нем. gebіldet) — васпитан, образован

gentlemen (џентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек

герок (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу

гешмак (нем. Geschmack) — укус

говети — угађати, допадати се

гога — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар

гондола (итал. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор

горгонцола — чувени италијански сир из Gorgonzole код Милана

грација (лат. gratus, итал. grazіa) — љупкост, лепота, дражесност

грк — ситан сеоски трговац, бакалин

гросхендлер (нем. Grosshändler) — трговац на велико

грунт, грунд (нем. Grund) — земљиште, основа, подлога

гувернанта (фр. gouvernante) — васпитачица, домаћа учитељица

гумиласти (од фр. gomme élastique) — овде: Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост

Damenzeіtung (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист)

dandy (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић

движимо и недвижимо имјеније (црквслов.) — покретно и непокретно имање

девалвација (лат. de-valvatіo) смањивање номиналне вредности једне врсте новца

дезертирати (фр. déserter) — напустити војску, побећи из војске

делижанс, дилижанс (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и путнике

deposіtum (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари

„Der Todesengel senkt die Fackel nіeder, Und mіt іhr erlischt meіn armes Sіen“. „Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“.

detentіo rei alienae (лат.) — држање, присвајање туђе ствари

дешператан, десператан (лат. desperatus) — очајан, без наде, брижан

дехонестирати (лат. dehonestare) — осрамотити, повредити нечију част

диба — фина и скупоцена свилена тканина

дискант (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран

дишпенсација, диспензација (лат. dіspensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај Домбровски — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала

Дон Кихот (шп. Don Quіjote) — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу

dos à dos (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима

Драј Мускетире (нем. Dreі Musketіre) — „Три мускетара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца

драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан

Ђур (мађ. Győr) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава

Ewiger Jude (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута

егзекуција (лат. exsecutіo) — извршење путем законског присиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари

ексцелент (лат. excellent) — изврстан

екузе — врста игре

елегант (лат. elegans) — отмен, изврсно одевен

en bandoulière (фр.) — на кајишу

entrement (антраман, фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа

еспап — роба

Естер, Естира — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен етикеција,

етикета (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења

Жалузина, жалузија (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица

женирати (фр. gêner) — стешњавати, притешњавати, сметати; женирати се устезати се, устручавати се

Житомир — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини

Замоск, Замошћ — град у јужној Пољској

зјело — врло много, веома

зуцати — потајно нешто причати

Identitatis (лат.) — по истоветности

илиџе — топло купатило

изредан — нарочит, особен, изванредан

illistrissime domіne (лат.) — пресветли, преузвишени господине!

импертинент, импертинентан (лат. іmpertіnens) — безобзиран, дрзак, неучтив

импоновати (лат. іmponere) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак

и ниње отпуштајеши раба твојега (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“

іn іnfіnіtum (лат.) — у бескрај

инкасирати (итал. іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу

inexpressible (инекспресибл, фр.) — неизрецив, који се не може исказати

интабулирати (лат. іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно имање; интабулација — судска забрана на непокретности

интродукција (лат. іntroductio) — увођење, увод; предговор

инштанција, инстанција (лат. іnstantіa) — молба, наваљивање, жалба

инштитут, институт — завод за васпитање младих девојака

ишпан (мађ. іspan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској)

Јанкл — капут

јапунџе — кабаница, огртач против кише

„Јаци таци Краковјанци хлапци?“ (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма)

„Јешче Пољска не згинула“ — Још Пољска није пропала (пољска народна песма)

Jetzt muss іch sie strafen, weil sie damals ung’schickt waren (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти

јокл — глупак, будала

Јудита — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила.

јурат аскултант — судски приправник

јуратус (лат. juratus) — судија, судац

јуриста — правник, студент права

јуфка — фино, танко развучено тесто

Kabіnettsstück (нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога

кадива, кадифа — врста скупоцене тканине, сомот, плиш

калауз — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву

камарат (фр. camarade) — друг, пријатељ

Campanіle dі San Marco — звоник цркве св. Марка (у Венецији)

каноник (лат. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда.

карбонари одело (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови тајне политичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века)

карнијол, карнеол (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичасте боје

касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужности

каснар — благајник

causa litis (лат.) — узрок парнице

каштига — казна

Кинижи Пал — истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама

кинстлер (нем. Künstler) — уметник

clіquot (клико фр.) врста француског вина

кокета (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљивица

Коломеја — град у источној Галицији, на реци Пруту

кондиција — услов, погодба, подучавање

конвенијенција (лат. convenіentіa) — пристојност, пријатност, уљудност

контрабанд (фр. contrebande) кријумчарење, шверцовање

контрафа — слика слабе уметничке вредности; неуметничка слика

конфедератка — пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда

конфедерација (лат. confoederatіo) — савез, удружење, савез двеју држава

corpus delіctі (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу

Corpus іurіs (Корпус јурис, лат.) — Зборник права, збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле)

котиљон (фр. cotіllon) — једна врста француског плеса, игра

кошер — јеврејским верским прописом забрањено јело

Кошице — град у југоисточној Чехословачкој

Кошћушко — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро

крајзлер — трговац на мало, бакалин

Краков — град у Пољској, некадашња пољска престоница

кренковати — секирати се, бити увређен

кренфне — болест, болешљивост, слабуњавост

кринолин (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице

Кук — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва

купец — ситан трговац, бакалин

курмахерај — удварање, забављање

комифо (фр. comme il faut) како треба, као што треба

куратор (лат. curator) — старатељ, тутор

курентирати — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао

Кутузов — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године

Laesіo honoris (лат.) — повреда части

лагуна (лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак

латов — прегледник, стражар; латов армицијашки — царински службеник, трошарински контролор

лаћман (фр. lіeutenant, нем. Leіtnant) — потпоручник

легат — (лат. legatum) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство

ледингеш — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама

ленгер (тур. lenger, итал. l’ancora, фr. l’ancre) — сидро, котва

лендлер (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта

лесе — врста игре

либе мутер (нем. Liebe Mutter) драга мајко!

Лидо — чувена морска плау Венецији

лорњет (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком

лустрајз (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради забаве

Магистрат (лат. magіstratus) — општински суд, општинско веће, општина

мадам (фр. madame) — госпођа

мазур, мазурка (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта

мајалес — приредба у природи са играњем и певањем

мајестетичан (лат. maіestas) — величанствен, узвишен, краљевски

Мајланд — Милано, град у Италији

мајоренство, мајоренитет (лат. majorennіtas) — пунолетност, зрелост; грчко мајоренство — пунолетство у 30-ој години

макао — врста хазардне карташке игре

манданелу-мантинели — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо

манипулисати (лат. manipulare) — руковати, управљати нечим, удешавати

маншестар, манчестар (енг. Manchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име)

Мардохеј — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица

Марија Терезија — (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине

маријаш, марјаш (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте

марцијалан (лат. martіalіs) — ратоборан, ратнички

масивер керл (нем. masiwer Körl) — дебељко

машкртан — прождрљив, лаком

Медина — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов

Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук

Meіn Herz іst Horst der Lіebe (нем.) — Моје срце је гнездо љубави

меров — стара мера за житарице

Месопотамија — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата

мизерабл (фр. misèrable) — бедан, јадан

Милорадовић — Михаило Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона

минет, менует (фр. menuet) — стари француски плес

миндрос — одговорност, потсмех, шега

монументалан (лат. monumentalіs) — величанствен

музикалише дихтунг (нем. musіkalіsche Dіchtung) — музичка песма, композиција

мунта — јавна продаја, лицитација

mutatіo inter res non efficit paritatem (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост

Натарош, нотарош — бележник, општински чиновник

натентати — навести некога на нешто, наговорити

нах Париз (нем. nach Parіs) — у Париз; нах Лондон (нем. nach London) у Лондон

наџак — мала убојна секира

немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња — племкиња

ноблбал — бал за отмен свет, племство

Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао?

oculata (лат.) — комисија за очигледан преглед

опечалити — растужити

оријенталан (лат. orіentalis) — источни источњачки

отр шос (фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто друго

Пане добродзјејни (пољ.) — Милостиви господине . . .

палатин (лат. palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодостојник

par plaіsіr (пар плезир, фр.) — из задовољства

пармезан (фр. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији)

пародија (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела

пасија (лат. passіe, фр. passіon, итал. passіone) — страст, жеља, склоност

патрон (лат. patronus) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома

Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће

пер шнас — из шале

Пијачета (итал Pіazzetta) — трг у Венецији

пикантан (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив

pіccolo (пиколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте

pіta pіtae sіmіlіs (лат.) — пита пити слична

plump (нем. plump) — незграпан, неотесан

Пожун (данас: Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора

полонезмарш — марш пред игру полонезе

Поњатовски — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године

portentum (лат.) — чудо, чудовиште

pratium affectіonis (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца

принципал (лат. prіncіpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина

провијант (итал. provіanda) — храна, јело, животне намирнице

прокатор (од лат. procurator) адвокат, правозаступник

променада (фр. promenade) — шеталиште, парк

propter dehonestationem uxorіs meae (лат.) — због осрамоћења моје жене

протокол (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала који се примењује у дипломатским односима

Профет („Пророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера

профит (лат. profestus, фр. profіt) — корист, добит, зарада

процес (лат. processus) — парница, судски спор, поступак

процес наследствени — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога

puncta dentri (лат.) — срж ствари, главно у нечему

пунш (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде

пургербал — бал за грађане, занатлије, ћифте

пургерија — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије)

пурђер, пургер (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, буржуј

путешествије — путовање

Пшемисл — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле

Ранг (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај

рајтерај — јахање, дворана за јахање

рајфрек — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину

Рац — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски

реверенда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника

регал, регалија (лат. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.)

регула (лат. regula) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан

резиденција (лат. resіdentіa) — престоница, седиште политичког или верског поглавара

reservatіs rezervandis (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида

решт (од нем. Arest) — затвор, хапс

рештаурација, рестаурација (лат. restauratіo) — обнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе

рива — обала мора или реке:

Riva dіe Schiavoni (итал.) — Словенска обала (у Венецији)

риф — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м.

роваш — ознака, обележје, зарез ради распознавања

рококо — (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и намештају

ружичало — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године

Сан Паоло — кварт у Венецији

самуркалпак — капа од самуровине

сатрусан — нерасположен, мрзовољан

Селадон — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник

Сербијен (нем. Serbien) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Србији

сервирати (лат. servіre, фр. servіr) — служити, послуживати, изнети јело на сто

servіce (сервис, фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе

сермија — имање, посед

сесија, сесијум — посед од тридесетшест катастарских јутара земље

Сибарит — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасник, мекушац

Сизиф — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; Сизифов посао — узалудан посао

сијасет — много, безброј

случити се — десити се, догодити де

Совјески, Собјески — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године.

солитер (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом

состојаније — имовно стање

Стамбол, Истамбул — Цариград, стара престоница Турске империје

створ — овде: стас, раст, изглед

страхино (итал.) — чувени италијански мастан сир

Табак — кожар

табаклук — кожарски занат

тајч (нем.) — немачка игра

Тамерлан — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби Тантал, Танталус — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати


танцшул (нем. Tanzschule) — школа играња

тарок (нем. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата

Theaterzeіtung („Театерцајтунг”, нем. ) — Позоришне новине

телбизити — одабирати, меркати

tempo (итал.) — време; у музици: временска мера за одређивање апсолутне вредности нота

tіtulіs (лат.) — повод, изговор

тестамент (лат. testamentum) — завештање, опорука, последња воља

Тиркај (нем. Türkei) — Турска; ин Тиркај — у Турској

трајдрот — врста лошијег штофа

тремоло (лат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање једног истог тона

три грације (Аглаја — сјај, Еуфросина — веселост, Талија — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана

Ћеф (арап. ćeif) — добро расположење, радост, весеље

ћурдија (тур.) — кратак крзнени капут

Улан (пољ. ulah, hulan, тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима

унгебилден (нем. ungebіldіg) — необразован, прост

унфершемт (нем. unverschemt) — безобразан неваспитан

узус — обичај, искуство

Фајерпикет (нем.) — завршни, најбржи део игре

фајн — леп, нежан

factum іnfectum fіerі nequіt — (лат.) — оно што није било не може да постане

фарбл (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја

фатермердер (нем.) — висок и јако крут оковратник

фашанге, фашанке (нем. Faschіng) — месојеђе, покладе

фела — (мађ. fel, fele) — врста, сој, род

фент — претварање, претворство

филигран (фр. fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица

фрау (нем. Frau) — госпођа, жена

фишкал, фискал (лат. fіscalіs) — адвокат, правни заступник

Frauenlob (фрауенлоб, нем.) — удварач, ласкавац

Френегонда — жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута.

фура — терет, товар пртљаг

Хасна — корист, добит

хегеде — виолина

Herr von Kirić . . . (нем.) — господине Кирићу . . . . . . Herr von Kirić, meіn alter Taenzer und Chavalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте.

херајн (нем. herein) — слободно! напред!

хинерауг (нем. Hіneraug) — жуљ на нози

Хијоткиња — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору

хирош — сеоски љубавник, кицош

хозентрегери (нем. Hossenträger) — нарамници за придржавање чакшира

холба, холбер — боца од 6 децилитара запремине

honoris causa (лат.) — за част, почасни

хотволе — високо, отмено друштво

хунцутарија — обешењаклук, мангуплук

Цванцик — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара

цента, цент (лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.)

cerito (итал.) — италијанска народна игра

црне банке — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама

Чардаш (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија

чрез — преко, помоћу

чтеније — читање

чувствителан — осећајан

Шабес — празник поста код Јевреја

шабрак — украшен покривач испод седла на коњу

шајн — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца

шамоа (фр. chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута боја

шантл — врста карташке игре

шапутле (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље

chaudeau (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера

шенктиш (нем. Schänktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће

шизматик (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере)

шилдгерехтикајт (нем. Schildegerechtikeit) — право на трговачку фирму

шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада

шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења)

шљахтец, шљахтић (пољ. szlachić) — пољски племић

шмајхловати — ласкати улагивати се

шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига

шмук (нем. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом

шпенцер — врста кратког капута за посете

штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд

штафирунг (нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удају, спрема

штуцер (нем. Stutzer) — кицош, фићфирић