Ветру с Косова
| ←Венац | Ветру с Косова Писац: Љубомир Ненадовић |
Где је најбоље→ |
Духај, ветре, духај тио,
Хлади моје вруће груди,
Ти си мени свагда мио,
Тобом с’ моја душа буди.
Ти с тужнога места идеш
Где је Србин негда страд’о,
Ти надежду не доносиш,
Ал’ те опет сретам радо.
И сад Србин тамо страда,
На Видов дан јоште пишти;
Мач Османов над њим влада,
Муратов га ланац тишти.
Духај, ветре,
Са те стране,
Ја за тебе суза имам,
Као госта земље славне
У недра те моја примам.
Ти си преш’о преко поља
Оног пустог косовскога,
Где је брег и свака доља
Гроб јунаштва несрећнога.
Ти си преш’о поље пусто
Где се сруши српска слава,
И страшило с’ љуљ’о тужно,
Зграђено од српских глава,
Ветре мили, духај, духај,
И с’ Косова маглу гони,
Али једно дрвце чувај,
Једно дрвце не обори.
То је дрвце самог бога,
Весело је и зелено,
На њему је име слога,
Српском крвљу извезено.
То је дрвце више гроба
Милошева изникнуло,
И у ново наше доба
Једва с’ у вис подигнуло.
1845.
Извор[уреди]
- Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, стр. 29(41)
|