Ветар ружу преко поље носи,
на Јованов шатор ју наноси,
а под шатор ништа друго нема
само Јова болес болуваше,
до главу му тамбура стоваше. 5
Јова јечи, тамбура му звечи,
а Јова јој тијо говораше:
„Тамбурице, моја другарице,
доста си ме с ’леба по’ранила
и с црвено вино напојила, 10
младе жене из двор изводила
и девојке мене доводила.“
