Ветар ружу преко поље носи,
на Јованов шатор ју наноси,
а под шатор ништа друго нема
само Јова болес болуваше,
до главу му тамбура стоваше. 5
Јова јечи, тамбура му звечи,
а Јова јој тијо говораше:
„Тамбурице, моја другарице,
доста си ме с ’леба по’ранила
и с црвено вино напојила, 10
младе жене из двор изводила
и девојке мене доводила.“
Белешке
Готово истоветну варијанту записала је од Прве Вељковић 1960.год. у Јелашници Мирјана Станковић („Развитак“ бр. 4-5 од 1962, стр. 67).
Референце
Извор
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 34.
