Велика недеља (драма у три чина)/32
III
ПРЕЂАШЊИ без ОЦА ТОМЕ
ЖИВАНА: Да ли и ми да кренемо?
СТАНОЈЕ: Ја велим да се још мало одморим, па онда изједна до села, без одмора. Још није вечерње, моћи ћемо у мрак да стигнемо.
ЖИВАНА: Ја не знам, нисам овим путем одила.
СТАНОЈЕ: Боље у мрак да стигнемо. Ако ћу затећи тамо невољу и несрећу, ко ова овде што је, нек не видим бар. Нека чујем, нека ми кажу, али нека не видим. Нека прва суза што ми кане буде радост што сам видео село моје, а има времена за друге сузе.
ЖИВАНА: Моје су очи већ пресушиле тамо, у туђини.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|