Velika nedelja (drama u tri čina)/32
III
PREĐAŠNjI bez OCA TOME
ŽIVANA: Da li i mi da krenemo?
STANOJE: Ja velim da se još malo odmorim, pa onda izjedna do sela, bez odmora. Još nije večernje, moći ćemo u mrak da stignemo.
ŽIVANA: Ja ne znam, nisam ovim putem odila.
STANOJE: Bolje u mrak da stignemo. Ako ću zateći tamo nevolju i nesreću, ko ova ovde što je, nek ne vidim bar. Neka čujem, neka mi kažu, ali neka ne vidim. Neka prva suza što mi kane bude radost što sam video selo moje, a ima vremena za druge suze.
ŽIVANA: Moje su oči već presušile tamo, u tuđini.
|