Велика недеља (драма у три чина)/25
X
ТРЕЋЕПОЗИВАЦ, РАДОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ
ТРЕЋЕПОЗИВАЦ: (Долази с Радојем и свако од њих носи свежањ гранчица и по коју дашчицу): Ево пробрасмо мало... ваљда ће стићи да нам подржи душу до зоре.
СТАРАЦ: Дедер, положите. (Они полажу по ватри те се пламен
Разбукће.)
СВЕШТЕНИК: А хоћете ли и заноћити овде?
ТРЕЋЕПОЗИВАЦ: А где би даље, кад ево већ пала ноћ.
СВЕШТЕНИК: Готово! А бива ли да и ја заноћим крај ваше ватре?
ТРЕЋЕПОЗИВАЦ: А зашто да не бива.
СВЕШТЕНИК: Право кажете, где би у ноћ даље.
СТАРАЦ: Ти рече малочас, оче, да носиш требник и епитрахиљ?
СВЕШТЕНИК: Јес’!
СТАРАЦ: Па, рекох... ето овде леже неопојани једна жена и један војник, те ако би хтео, оче, Бога ради.
СВЕШТЕНИК: Ама, како да нећу. А где су?
СТАРАЦ: Ето их ту за стеном, склонисмо их малочас одавде.
СВЕШТЕНИК: Хоћу, брате, како да нећу. То опело, то им је све. (Устаје и натиче епитрахиљ).
ТРЕЋЕПОЗИВАЦ: Како ћеш их опојати кад им ни имена не знаш? СВЕШТЕНИК: Није Богу стало до имена! Не отвара име рајска врата. (Оде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|