Velika nedelja (drama u tri čina)/25
X
TREĆEPOZIVAC, RADOJE, PREĐAŠNjI
TREĆEPOZIVAC: (Dolazi s Radojem i svako od njih nosi svežanj grančica i po koju daščicu): Evo probrasmo malo... valjda će stići da nam podrži dušu do zore.
STARAC: Deder, položite. (Oni polažu po vatri te se plamen
Razbukće.)
SVEŠTENIK: A hoćete li i zanoćiti ovde?
TREĆEPOZIVAC: A gde bi dalje, kad evo već pala noć.
SVEŠTENIK: Gotovo! A biva li da i ja zanoćim kraj vaše vatre?
TREĆEPOZIVAC: A zašto da ne biva.
SVEŠTENIK: Pravo kažete, gde bi u noć dalje.
STARAC: Ti reče maločas, oče, da nosiš trebnik i epitrahilj?
SVEŠTENIK: Jes’!
STARAC: Pa, rekoh... eto ovde leže neopojani jedna žena i jedan vojnik, te ako bi hteo, oče, Boga radi.
SVEŠTENIK: Ama, kako da neću. A gde su?
STARAC: Eto ih tu za stenom, sklonismo ih maločas odavde.
SVEŠTENIK: Hoću, brate, kako da neću. To opelo, to im je sve. (Ustaje i natiče epitrahilj).
TREĆEPOZIVAC: Kako ćeš ih opojati kad im ni imena ne znaš? SVEŠTENIK: Nije Bogu stalo do imena! Ne otvara ime rajska vrata. (Ode).
|