Велика недеља (драма у три чина)/13
XIII
НИКОЛА с ПОРОДИЦОМ, ПРЕЂАШЊИ
НИКОЛА (Натоварен, за њии његова жена носи дете на рукама, а друго води. Крај ње још једна млада снаха. Говори с врата): Јоко, о, Јоко!
ЈОКА: Шта је комшија?
НИКОЛА: То што видиш! Шта чекаш?
ЈОКА: Зар ви кренули?
НИКОЛА: Кренули, боме, нећу да чекам да почнемо гинути.
ЈОКА: Па куда ћеш?
НИКОЛА: Не знам! Где да Бог, где народ пође.
ЈОКА: Водиш и децу?
НИКОЛА: А шта ћу ја без њих.
ЈОКА: А кућа?
НИКОЛА: Оста пуста!
ЈОКА: Хоћеш ли је затећи кад се вратиш?
НИКОЛА: Знаш како је, Јоко; живи ће кућу подићи, а кућа не може мртве подићи.
ЈОКА: Тако је!
НИКОЛА: Ама зар ти нећеш?
ЈОКА: Ја не боме, па што Бог да.
НИКОЛА: Оно, тако је. Свако по својој памети.. Ја велим да склоним децу.
ЈОКА: Ако, склони. Нека ви је срећан пут.
НИКОЛА: Ако могнеш, Јоко, и колико могнеш, припази на кућу. Збогом остајте!
ЈОКА: Збогом, збогом, Станојка. Нека вам је Бог на помоћи.
НИКОЛА (Одлази, за њим сви редом пролазе покрај отворених врата).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|