Velika nedelja (drama u tri čina)/13
XIII
NIKOLA s PORODICOM, PREĐAŠNjI
NIKOLA (Natovaren, za njii njegova žena nosi dete na rukama, a drugo vodi. Kraj nje još jedna mlada snaha. Govori s vrata): Joko, o, Joko!
JOKA: Šta je komšija?
NIKOLA: To što vidiš! Šta čekaš?
JOKA: Zar vi krenuli?
NIKOLA: Krenuli, bome, neću da čekam da počnemo ginuti.
JOKA: Pa kuda ćeš?
NIKOLA: Ne znam! Gde da Bog, gde narod pođe.
JOKA: Vodiš i decu?
NIKOLA: A šta ću ja bez njih.
JOKA: A kuća?
NIKOLA: Osta pusta!
JOKA: Hoćeš li je zateći kad se vratiš?
NIKOLA: Znaš kako je, Joko; živi će kuću podići, a kuća ne može mrtve podići.
JOKA: Tako je!
NIKOLA: Ama zar ti nećeš?
JOKA: Ja ne bome, pa što Bog da.
NIKOLA: Ono, tako je. Svako po svojoj pameti.. Ja velim da sklonim decu.
JOKA: Ako, skloni. Neka vi je srećan put.
NIKOLA: Ako mogneš, Joko, i koliko mogneš, pripazi na kuću. Zbogom ostajte!
JOKA: Zbogom, zbogom, Stanojka. Neka vam je Bog na pomoći.
NIKOLA (Odlazi, za njim svi redom prolaze pokraj otvorenih vrata).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|