Везак везла Габелкиња Злата
Везак везла Габелкиња Злата,
у чардаку, на високој кули,
на шиљтету, крај џамли пенџера.
Она везе срмом по кумашу,
срмом везе, а бисером пуни. 5
Везући је низ поље гледала,
ал' се нешто поље замаглило.
Она зове своју милу мајку:
"Ход' да видиш, моја мила мајко,
што се оно поље замаглило, 10
ал' су овце, али су трговци,
ал' су оно из горе хајдуци?"
Говорила остарјела мајка:
"Луда ти си, моја кћери драга,
нит' су овце, нити су трговци, 15
а нити су из горе хајдуци,
већ су оно од Сења каури.
Они иду Габелу да робе,
из Габеле робље да изводе.
Седампут су Габелу робили, 20
из Габеле робље изводили.
Сад су чули од Сења каури,
да ти бабе у Габели нема,
ни бабиних седам бајрактара,
па је пошо од Сења Иване, 25
да те води, моја шћери драга,
да те води у земљу каурску."
Кад то чула љепотица Злата,
оно проли сузе од очију,
па узима турски абдест на се, 30
и узима Кур'ан-хамајлију.
Она иде бијелом мећиту,
обнесе га Кур'ан-хамајлијом,
око себе мећит затворила.
Ту је била љетни дан до подне, 35
док каури Габелу робише,
поробише, па је запалише,
из Габеле робље поведоше,
не нађоше љепотицу Злату.
Кад су били на сред поља равна, 40
пјесму пјева овчар чобанине:
"Мили Боже, на свачем ти хвала,
а данас ти понајбоље хвала
оста Злата у б'јелу мећиту!"
Чобан мисли да нико не чује, 45
ал' то чује од Сења Ивоне,
па се каур натраг повратио,
па он иде бијелу мећиту.
Халком куца на бијела врата:
"Отвор' врата, љепотице Злато, 50
кунем ти се Богом и заклињем,
нећеш бити у Сењу влахиња,
већ ћеш бити у Сењу туркиња,
дворит ће те дван'ест робињица!"
Злата шути, ништа не говори. 55
Опет вели од Сења кауре:
"Отвор' врата, љепотице Злато,
Кунем ти се Богом јединијем,
нећеш бити у Сењу влахиња,
већ ћеш бити у Сењу туркиња, 60
дворит ће те дван'ест робињица!
Ако нећеш отворити врата,
ја ћу мећит ватром запалити,
изгорјет ћеш у б'јелу мећиту."
Злата шути, ништа не говори, 65
него учи Кур'ан-хамајлију,
Кур'ан учи, а сузе прол'јева.
Када видје од Сења кауре,
да му неће мећит отворити,
би му жао мећит запалити, 70
да изгори лијепа дјевојка,
већ он узе перна буздохана,
три пут удри у мећитна врата;
четврти пут врата поклекнуше,
па униђе у мећит бијели. 75
Злата сједи у крају мећита,
она учи Кур'ан-хамајлију,
све је лице иглом избоцала,
па је лице крви умивала,
не би ли се влаху омразила. 80
Кад је видје од Сења Иване,
узе Злату за бијелу руку,
изведе је каур из мећита,
па је баци за се на ђогата,
и побјеже од бјела мећита. 85
Кад су били код воде Црвача,
стаде каур робље одмарати,
стаде Злата абдест узимати,
сину лице кано жарко сунце.
Говори јој од Сења кауре: 90
"Узми, Злато, турски абдест на се,
код мене га узимати нећеш:
Нећеш бити у Сењу туркиња,
већ ћеш бити у Сењу влахиња;
дворит ће те дван'ест робињица, 95
робињица из турске крајине,
полазит ћеш цркве, манастире!"
Говори му љепотица Злата:
"Шут', не лудуј, од Сења кауре,
неће бити како каур мисли, 100
већ ће бити како Бог нареди!
Сад ће доћи за ме откупови,
откупови, благо небројено:
један откуп од миле мајчице,
други откуп од даиџе мога, 105
од даиџе, бега Адем-бега,
трећи откуп од драгога мога,
од драгога, бега Љубовића!"
У ријечи, у којој бијаху,
зелени се лузи замаглише, 110
из магле се коњи помолише,
они носе многе откупове.
Кад су дошли до влашке ордије,
пред њиха је каур излазио.
Говоре му три коњика млада: 115
"Ево теби многи откупови,
откупови благо небројено,
поврати нам љепотицу Злату!"
Говори им од Сења кауре:
"Луди ли сте, хећабили млади, 120
ја имадем жутијех дуката,
не дам вама Злате повратити,
док је моје на рамену главе!"
Вратише се хећабили млади.
Кад то видје љепотица Злата, 125
у њојзи је живо срце пукло.
А кад видје од Сења кауре,
да умрије љепотица Злата,
он завика хећабиле младе:
"Поврат'те се до три хећабила, 130
умрије вам љепотица Злата!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
