Везак везла Ана материна
Везак везла Ана материна,
Крај ружица у зеленој трави.
Вез везући задријема млада,
На ђерђев се главом наслонила,
Мало трену, ал’ се брзо прену, 5
Јер је млада чудан сан уснила,
Анђели јој на сну до’одили,
Па су младој Ани говорили:
„Не вез вези, Ано материна!
Кад си везла са златом кошуљу, 10
Ти је везла, мати те је клела —
Навезла је, не издерала је!
Јето, Ано, издерат’ је нећеш,
Не вез вези, не купи чеиза,
Ми смо теби чеиз сакупили 15
И бјеле ти дворе начинили,
Без прозора и оборни врата;
А чеиз смо добар сакупили,
Три аршина исплетене свиле
И лијепу свилену кошуљу.“ 20
Иде Ана својој милој мајци,
Па казује санак мајци својој:
“Почуј мене, моја мила мајко,
Кад сам везла од злата кошуљу,
Ја је везла, а ти си ме клела — 25
Навезла је, а не издерала!
Јето ти је издерати нећу.
Већ је подај мојој другарици,
Која ми је помогнула вести.“
То говори, а с душом се бори, 30
То изусги, а душу испусги,
И уцв’јели жалостницу мајку.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg