Васа Решпект/XXV
XXV
У Прагу је Решпект могао дуже време у гарнизону остати а да не наиђе баш тако лако на какву опасност. А сасвим без опасности није ни ту било. На пример, да га ко позна да је он тај који је из М. као роб побегао, сасвим би пропао. А то није било немогуће. Већ одавна кује план како би се од возара ослободио. А још и за Аницу мора се побринути, јер њу нипошто оставити не може. Па на коју би страну? У Пруску или Русију да побегне, опет ће га издати. Тешко је у Италију, а преко границе у Турску опет тешко. Дуго је већ тако смишљао, више пута је већ ту било решење, али опет се неким неудесом запело. Једаред чује се глас да ће Аустрија на Пруску ударити због Шлезвиг-Холштајна. И доиста, дигне се војска под командом ђенерала Легедића, и мал' не дође у сукоб са Прусима. У тој војсци је и Решпект. Аница као сателит за њима иде. Но Аустријанци и Пруси нагоде се, па се договоре да заједно иду на Шлезвиг-Холштајн да онде мир утврде. Пруска би хтела Шлезвиг-Холштајн, али не да Аустрија, па лепо Данци добију натраг Шлезвиг-Холштајн, а револуцијонску војску распусте. Тако и буде. Аустрија је из шлезвиг-холштајнске војске попримала у своју војску многе официре који су године 1848-49 као одушевљени ђаци за ослобођење сродне браће од Данаца под заставу слободе стали. Сад су прешли Аустријанцима и служили су под заставом Баховог апсолутизма. Времена се мењају, па тако и људи. А такви кад заплаве туђу земљу, туђу војску, најбоље су слуге апсолутизма, јер они се не осећају ту као у својој правој отаџбини, за оруђе су што може бити изврсни. Домаћи синови су забачени.
Тако Решпект, у тој војној шетњи где се, хвала Богу, ни полић крви није пролило, ма да је поход милионе стао, прошао је Фленсбург, Рендебург, Екернферде, Кил и Хамбург. Аница је већ у Хамбургу. У Хамбургу нешто мало би боље провео да му није бриге како ће се већ једаред од возара ослободити. Био је и при оном великом изгледу кад су се тамо код "Петерпаоли" солдати са матрозима потукли, кад се изродила страховита гунгула, туча, готова буна, и коју је Србин Дука, мајор од Нужан-инфантерије, утишао и зло отклонио.
У ово време многи су солдати који су у мађарској војсци пре тога служили, дезертирали из Хамбурга. Сад држи Решпект да је час ударио. Било је ту и агената који су све то потпомагали. Уплете се и Решпект са тим агентима у договор. Готов је и он да дезертира, и то у Америку. Тај каплар Чивутин, који је био потајни денунцијант, био је и он у мађарској буни хонвидски официр. У општој нужди хонвидски официри, где су се после у различитим региментама састајали, добро су живели, али и у чистом житу нађе се кукоља. Каплар је провидео Решпекта кроз, знао је за његово незадовољство, и да би и он накан био бегати. Лисичиним начином улагује се Решпекту, саопшти му како би он рад био бегати, и, ако хоће, а он може с њиме заједно. Само нек буде приправан. Решпект му се повери. И како му се не би поверио кад је и каплар у буни служио, јер је држао да ко год једаред у буни под оружјем служи, тај више не може бити потајни "шпица." Тако сад Решпект с њиме скупа начини план како ће бегати, када, на каквој лађи, и ко ће све из потајног друштва ићи. Све је већ у реду, само да се бега. Аница је све спремила, упаковала, и једне ноћи Решпект се преобуче у цивилне хаљине, и већ је готов "сокумпок", с Аницом заједно, и већ возе се броду где их капетан бродарски Шрадер чека, па за два сата већ да на мору плове. И билете већ пре тога су добили, да не оклевају, и све је већ готово, тренутак је ту, и тек хоће да улазе. Али таман пред улазак, ту је аустријска патрола, задржи Решпекта и Аницу, и обоје натраг ескортирају.[1]
Тако је то тај каплар лепо удесио. Сад је Решпект пропао. И он и Аница буду затворени. Решпекта одведу у "штокхауз".[2] Сад наступа велика истрага. Све имаду доказе у рукама, нити Решпект таји, па нити може тајити. На чисто призна да је хтео дезертирати. Сад само осуду ишчекује. Но сад настане најгоре. Кад су га испитивали, па при визитацији једној тамничару јако падне у очи Решпект. Гледи га, мери га, и на послетку позна га. Тамничар одмах пријави да је тај дезертер Решпект, и да је био у М. на робији због убиства, и да је баш оданде побегао кад је он онде био тамничар, и због тога он, тамничар, био је мало кажњен и премештен. Сад опет Решпекта на испит. Уоче га са тамничаром: истина има рану на челу што пре није имао, али опет није тешко Решпекта познати. Најпре се почне извлачити, али кад се тамничар узјогуни да ће се он на више њих из Мађарске позвати који ће га познати, Решпект нема куда, - капитулира.
За кратко време реше и досуде да Решпект мора издржати још пре свега оно време робије које још далеко није испунио када је из М. побегао, па онда добије још "екстра"[3] због дезерције. Тако Решпекта одведу у Ј. град да испуни те године, и да искија све грехе.
Аницу су такође испитивали свакако да ли зна за какве завере, и да изда још, ако зна да је који хтео побећи. Аница није никог издала. И ту су јој много помогле њене сведоџбе. Но то се мора признати да Аница није хтела донде исповедити да је Решпект из М. побегао док се није о том уверила да је Решпект капитулирао, а то је онда било већ кад се над Решпектом осуда изрекла, и већ кад су га одвели. Аница је пуштена, и вратили су јој новце и ствари њене, а после тога није времена губила него одмах и она другим путем оде у Ј., да му буде анђео хранитељ.
Решпект, што је на брзо капитулирао, ваљда му већ и самом сав живот омрзао, већ кад није знао је ли му је горе кад је затворен, или онако, а већ се научио на тамницу. То је већ њему као код куће, нити више од ње стрепи.
Објашњења[уреди]
[1] - Ескортирати, франц. escorter, пратити. спроводити.
[2] - Штокхауз, нем. stockhaus, затвор.
[3] - Екстра, лат. extra, засебно.