Вартоломејска ноћ
| Вартоломејска ноћ Писац: Војислав Илић |
Вартоломејска ноћ
Над умореним Паризом тавна се спушта ноћ,
- И тавни плашт увија зрак и свет.
Тишина мртва. Лахора благим летом
- Непокренут повијен снева цвет.
Ах, бурни запад припрема оркан и пламен,
- И тавни облаци бацају страшну сен
Свечани, мртви мир прекида потмуо тутањ,
- С ког људски разум постаје срца плен.
И час већ стиже! С опалих звонара страшно
- Грунуше звона. И крик ужаса и јад,
Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих
- Неверног краља огласи страшни рад!
Колињи храбри, победâ љубимче гордо,
- С проклетством павши, поражен пада ван,
И праћен подсмехом и грубим поздравом робља,
- Поздравља мучке вечности хладни сан.
Смућени, наги стреме, и дечица вриште мала,
- Кроз тавне одаје хори се њихов плач,
Но заман! Свирепом руком изоштрен и хладни
- Над њима сева освете крвави мач!
О, плач'те мајке, оцеви, плачите горко,
- Трупине синова ваших вашег су лаковерја знак!
Гле, вечна тама покрива њихове груди,
- И светла ока гаси се и трне зрак.
Ликује Карло. И гробни мир и поноћ,
- Увија плаштом поражен смрћу свет
Тишина мртва. И тихим, благим ветром
- Непокренут повијен снева цвет...
6. септембар, 1881 год.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 111.
|