Вартоломејска ноћ

Војислав Илић

Вартоломејска ноћ Писац: Војислав Илић

Вартоломејска ноћ

Над умореним Паризом тавна се спушта ноћ,

И тавни плашт увија зрак и свет.

Тишина мртва. Лахора благим летом

Непокренут повијен снева цвет.

Ах, бурни запад припрема оркан и пламен,

И тавни облаци бацају страшну сен

Свечани, мртви мир прекида потмуо тутањ,

С ког људски разум постаје срца плен.

И час већ стиже! С опалих звонара страшно

Грунуше звона. И крик ужаса и јад,

Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих

Неверног краља огласи страшни рад!

Колињи храбри, победâ љубимче гордо,

С проклетством павши, поражен пада ван,

И праћен подсмехом и грубим поздравом робља,

Поздравља мучке вечности хладни сан.

Смућени, наги стреме, и дечица вриште мала,

Кроз тавне одаје хори се њихов плач,

Но заман! Свирепом руком изоштрен и хладни

Над њима сева освете крвави мач!

О, плач'те мајке, оцеви, плачите горко,

Трупине синова ваших вашег су лаковерја знак!

Гле, вечна тама покрива њихове груди,

И светла ока гаси се и трне зрак.

Ликује Карло. И гробни мир и поноћ,

Увија плаштом поражен смрћу свет

Тишина мртва. И тихим, благим ветром

Непокренут повијен снева цвет...

6. септембар, 1881 год.

Извори

• Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 111.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.