Разбоље се Мејрема ђевојка
Баш у крилу мила баба свога.
Питао је остарио бабо:
»Мила шћери, хоћеш пребољети
Многи су се састалп сватови, 5
Смијем ли те поклонити коме?
Тебе проси од Босне валија
И још многе аге и бегови.«
Проговара Мејрема ђевојка:
»Не даји ме, не ћу пребољети, 10
И да хоћу, ја валију нећу;
Валилук ће другом останути,
А грехоте хоће однијети.
Узми, бабо, злаћану мараму,
Па је подај занатлији Муји, 15
Нек се знаде, кога сам вољела;
Занатлија не носи ђунаха.«
То изусти, па душу испусти.
