Razbolje se Mejrema đevojka
Baš u krilu mila baba svoga.
Pitao je ostario babo:
»Mila šćeri, hoćeš preboljeti
Mnogi su se sastalp svatovi, 5
Smijem li te pokloniti kome?
Tebe prosi od Bosne valija
I još mnoge age i begovi.«
Progovara Mejrema đevojka:
»Ne daji me, ne ću preboljeti, 10
I da hoću, ja valiju neću;
Valiluk će drugom ostanuti,
A grehote hoće odnijeti.
Uzmi, babo, zlaćanu maramu,
Pa je podaj zanatliji Muji, 15
Nek se znade, koga sam voljela;
Zanatlija ne nosi đunaha.«
To izusti, pa dušu ispusti.
