[Вала Богу, вала јединому!]
Вала Богу, вала јединому!
Огењ гори на Старе планине;
Не се чудим огењ што ми гори,
Но се чудим до кој га налага.
Налага га гиздава девојка, 5
Она чува брата рањенога,
Рањенога, трипут рањенога.
Гиздава је брату говорила:
— Ој ти брате, рањени јуначе,
Сас к’во ћу ти ране премивати? 10
Слузе лије па му ране мије,
Косе реже па ране засаља,
Платно реже па му ране веже.
— Чујеш ли ме, моја сестро мила,
Иди, сестро, у гору зелену, 15
Те донеси ти воду студену.
— Ој ти брате, рањени јуначе,
Ти ми седи, на воду да идем,
Да донесем воду од кладенца,
Од кладенца два жута ибрика. 20
Она иде кроз гору зелену
Па бележи дрва и камења,
Кад се враћа брата да си нађе.
Па завати воду од кладенци,
Па се врати по своје белеге, 25
По белеге дрва и камење.
Кад је била до средње белеге,
Она чује цвилбе и кукање,
Набрали се вране и гавране,
Разнесоше ране на јунака. 30
.......................................................
