[Vala Bogu, vala jedinomu!]
Vala Bogu, vala jedinomu!
Ogenj gori na Stare planine;
Ne se čudim ogenj što mi gori,
No se čudim do koj ga nalaga.
Nalaga ga gizdava devojka, 5
Ona čuva brata ranjenoga,
Ranjenoga, triput ranjenoga.
Gizdava je bratu govorila:
— Oj ti brate, ranjeni junače,
Sas k’vo ću ti rane premivati? 10
Sluze lije pa mu rane mije,
Kose reže pa rane zasalja,
Platno reže pa mu rane veže.
— Čuješ li me, moja sestro mila,
Idi, sestro, u goru zelenu, 15
Te donesi ti vodu studenu.
— Oj ti brate, ranjeni junače,
Ti mi sedi, na vodu da idem,
Da donesem vodu od kladenca,
Od kladenca dva žuta ibrika. 20
Ona ide kroz goru zelenu
Pa beleži drva i kamenja,
Kad se vraća brata da si nađe.
Pa zavati vodu od kladenci,
Pa se vrati po svoje belege, 25
Po belege drva i kamenje.
Kad je bila do srednje belege,
Ona čuje cvilbe i kukanje,
Nabrali se vrane i gavrane,
Raznesoše rane na junaka. 30
.......................................................
