Ваздан ходих, ништа не находих

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ваздан ходих, ништа не находих,
Ја на брдо, а сунце за брдо,
Кад на брду — зелена ливада,
У ливади бунар — вода ладна,
Код бунара девојка заспала:
Под главом јој снопак детелине,
У руци јој струк бела босиљка.
Ја с’ освртох и лево и десно
Па прискочих заспалој девојци:
Загрлих ју по два до три пута,
Пољубих ју до стотину пута.
Разбуди се заспала девојка:
„Ид’ одатле, ти незнано момче,
Да не види моја стара мајка,
Караће не, моја стара мајка,
Караће не: и мене и тебе.”

Извор[уреди]

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд.