Vazdan hodih, ništa ne nahodih

Vazdan hodih, ništa ne nahodih,
Ja na brdo, a sunce za brdo,
Kad na brdu — zelena livada,
U livadi bunar — voda ladna,
Kod bunara devojka zaspala:
Pod glavom joj snopak deteline,
U ruci joj struk bela bosiljka.
Ja s’ osvrtoh i levo i desno
Pa priskočih zaspaloj devojci:
Zagrlih ju po dva do tri puta,
Poljubih ju do stotinu puta.
Razbudi se zaspala devojka:
„Id’ odatle, ti neznano momče,
Da ne vidi moja stara majka,
Karaće ne, moja stara majka,
Karaće ne: i mene i tebe.”

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

Jula žena Đorđa Lukića, težaka iz sela Šarkamena.

Izvor

Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 35, str. 36.