Бјелопавлићи

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Колашинци

0001 Зацмишљеше два сокола сиви,
0002 цмиле тице и невоља им је,
0003 гује су им досадиле тешко
0004 из крвавих кршах брђанскијех,
0005 е виђоше да им је невоља,
0006 пак с’ отоле биле подигнуле,
0007 Подгорицу варош прелећеле
0008 и зелено Блато на Бојану,
0009 док дођоше Скадру бијеломе,
0010 вијале се па су попадале
0011 на сараје Махмута везира.
0012 То не бјеху двије тице сиве,
0013 но од Спужа два Мећикућића,
0014 Осман-бего и Хусеин-аго,
0015 иду Турци на плач у везира:
0016 "Ах помагај, драги господаре!
0017 Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажива,
0018 како су се брда узхасила,
0019 недају ни паре ни динара,
0020 нит’ ни дају царева харача.
0021 И те бисмо јаде опростили,
0022 робе буле а сијеку Турке,
0023 откуд бију Пипери јунаци,
0024 ал’ агина затворена врата,
0025 отуд гину хоџе и кадије;
0026 откуд бије брдо Бјелопавлић,
0027 отуд градска врата затворена,
0028 отуд гину аге и бегови;
0029 откуд бије ломна Гора Цнра,
0030 отуд хатска затворена врата,
0031 туда гину твоје пашајлије,
0032 ја л’ ни лијек, ја л’ не посијеци,
0033 ја л’ ни подај војску и џепхану,
0034 ја л’ не макни из бијела Спужа,
0035 већ овако живјет не моремо!"
0036 Кад то чуо скадарски везире,
0037 Махмут везир силни Бушатлија,
0038 танку књигу хитро направио
0039 и посла је преко Горе Црне,
0040 на Цетиње на брег мора слана,
0041 у владике црногорског краља:
0042 "О владико, црногорска главо!
0043 Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажива,
0044 како ми се раја узхасила,
0045 узхасила Брда сваколика,
0046 не дају ми паре ни динара,
0047 нит’ ми дају царева харача;
0048 и те бисмо јаде опростили,
0049 но поклаше Турке витезове,
0050 до чујеш ме, црногорски краљу,
0051 немој дати помоћ Брђанима,
0052 а даћу ти земљу Скендерију
0053 од Жабјака до Хотскога Хума
0054 да пошеташ земљом Скендеријом,
0055 да поновиш млоге намастире,
0056 да накупиш блага неколико."
0057 Кад владици ситна књига дође,
0058 ону гледа другу ситну пише,
0059 пошиље је од Скадра везиру;
0060 "Ој везире, силан Бушатлија!
0061 Ну се прођи љуте сиротиње,
0062 да те од ње не удари гуја!
0063 Што л’ ми земљу Скендерију кажеш,
0064 то је моја земља од старинах,
0065 то је била Иван-беговина,
0066 и моја ће бити акобогда!"
0067 Кад Махмуту таква књига дође,
0068 не била му мила николико,
0069 ма окупи аге и бегове,
0070 па велику силу подигнуо,
0071 ш њоме Хотску Гору прелазио
0072 и пространу шехер Подгорицу,
0073 докле Спужу на крајину дође,
0074 на дворове на Мећикућиће,
0075 Махмут вика гласом и авазом
0076 Осман-бега и Усеин-агу:
0077 "Чујете ли, моје двије слуге!
0078 Да куд ћемо с војском обртати?
0079 Али ћемо селу Мартинићу,
0080 али ћемо малом Ћуриоцу?
0081 Вели Турчин аго Хусејине:
0082 "Вољан да си, драги господаре!
0083 У гиздаво село Мартиниће,
0084 ту су б’јеле од камена куле,
0085 да из кулах изнесемо благо
0086 и Брђани брзо те прискочит,
0087 оте нашу нагрдити војску,
0088 но идемо селу Ћуриловцу,
0089 ту су куле од љескова прућа,
0090 ма су, кажу, препунахне блага,
0091 од бијеле куле Ђуровића
0092 до бијеле куле Драговића,
0093 има, кажу, три хиљаде кравах,
0094 наша би се зајазила војска,
0095 ма су мали хендек ископали
0096 насред друма коловоза пута,
0097 у њ све шједе шездесет пандурах,
0098 мало те ни смјеће учинити."
0099 Ал’ је Махмут подигао војску,
0100 Осман-бегу даде пет стотинах
0101 те је заш’о иза луга ш њима,
0102 а он оде коловозом путем,
0103 па кад био Лугу Косовоме,
0104 зове вила с врх Маљта главице,
0105 а дозива вила на хендека
0106 по имену Драговић-Дамјана:
0107 "О Дамјане, зло ти јутро било!
0108 Ето силна на Ћурилац војска!"
0109 Оно не чу Драговић-Дамјане,
0110 но зачуо Станковићу Вујо:
0111 "Мучи вило, грло ти замукло!
0112 Не бојим се војске ни Тураках
0113 докле ми је шездесет јунаках,
0114 ђе гођ има доброга јунака
0115 од Загорка са дно Пљешивацах,
0116 све их ево у хендеку, вило!"
0117 Опет му је вила бејседила:
0118 "Зао т’ хендек, а гори пандури!
0119 Ето на вас силновита војска
0120 и сам главом скадранин везире."
0121 У то доба ударише Турци,
0122 дочекаше шездесет пандурах,
0123 упалише шездесет пушаках
0124 сваки ужди и згоди Турчина,
0125 турска војска натраг узбјегнула,
0126 до везира доходише Турци,
0127 на њих везир хуџум учинио:
0128 "Арбанијо, моја тевабијо!
0129 Ха на хендек на влашке пандуре!
0130 Ко узмакне данас од хендека,
0131 он од моје утећ’ неће руке!"
0132 Арбанија опет кидисала
0133 и удари аго испријека
0134 на бијелу кулу Ђуровића;
0135 кад виђоше шездесет пандурах,
0136 ускочише Лугу Косовоме,
0137 Докле везир на Ћурилац дође,
0138 Осман-ага Грлић опалио,
0139 докле пашо у Грлић дошао,
0140 Осман-ага у Главицу Доњу.
0141 Оно виђе од Гарчића вила,
0142 зове вила уз Бјелопавлиће,
0143 дозивала селу Орљој Луци
0144 по имену попа Бошковића:
0145 "Протопопе, Бошковићу Раде!
0146 Ако пијеш у механи вино,
0147 на мечне ти ране излазило
0148 ето турска на Ћурилац војска,
0149 до Сућекле до бијеле цркве,
0150 ен’ и цркву саломише Турци!"
0151 Кад то зачу попе Бошковићу,
0152 хитро попе пушку доватио,
0153 а кликује побратима свога
0154 по имену Пешича Раича:
0155 "Ха Раичу, ђе си побратиме!
0156 Ево турска на куће ни војска,
0157 хабер чини на Брда камена!"
0158 Од Брдах је поточ прискочила,
0159 пред цркву се хитро сустигнула,
0160 а истину богу с’ помолила
0161 па у Турке јуриш учинила.
0162 До подне је турска рука била,
0163 а од подне обрну нерука,
0164 пак да ти је погледати, друже,
0165 како брдске сабје сијеваху
0166 а турачке главе зијеваху.
0167 Но је Туре младо излазило
0168 по имену хоџа од Гусиња,
0169 пред везиром ка се зафалио
0170 е ће доћи на Сућеклу цркву
0171 и Сућеклу цркву саломити,
0172 па обрну широка дорина,
0173 а к цркви је уриш учинио,
0174 но намјер га нанијела била
0175 на сокола Перка Ћиповића,
0176 танку пушку од образа пали,
0177 а погоди хоџу од Гусиња,
0178 од коња га свога одвојио,
0179 хоџа паде а Перко припаде,
0180 уграби му главу и оруже.
0181 Отле гнаше на трагове Турке,
0182 ту да видиш веље њине муке:
0183 погнаше их огњем жестокијем,
0184 од Главице и Сућекле цркве
0185 до Сушице код бијела Спужа.
0186 Осамдесет посјекоше главах,
0187 све беговах, агах и спахијах,
0188 а осталим ни броја се не зна.
0189 Још да ти је погледати, друже,
0190 како Махмут низ Порање струже!
0191 Уминуо варош Подгорицу,
0192 право бјежи свом тврдоме Скадру,
0193 а то било кад се и чинило.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]