Kolašinci
0001 Zacmišlješe dva sokola sivi,
0002 cmile tice i nevolja im je,
0003 guje su im dosadile teško
0004 iz krvavih kršah brđanskijeh,
0005 e viđoše da im je nevolja,
0006 pak s’ otole bile podignule,
0007 Podgoricu varoš prelećele
0008 i zeleno Blato na Bojanu,
0009 dok dođoše Skadru bijelome,
0010 vijale se pa su popadale
0011 na saraje Mahmuta vezira.
0012 To ne bjehu dvije tice sive,
0013 no od Spuža dva Mećikućića,
0014 Osman-bego i Husein-ago,
0015 idu Turci na plač u vezira:
0016 "Ah pomagaj, dragi gospodare!
0017 Jesi l’ čuo, je l’ ti ko kaživa,
0018 kako su se brda uzhasila,
0019 nedaju ni pare ni dinara,
0020 nit’ ni daju careva harača.
0021 I te bismo jade oprostili,
0022 robe bule a sijeku Turke,
0023 otkud biju Piperi junaci,
0024 al’ agina zatvorena vrata,
0025 otud ginu hodže i kadije;
0026 otkud bije brdo Bjelopavlić,
0027 otud gradska vrata zatvorena,
0028 otud ginu age i begovi;
0029 otkud bije lomna Gora Cnra,
0030 otud hatska zatvorena vrata,
0031 tuda ginu tvoje pašajlije,
0032 ja l’ ni lijek, ja l’ ne posijeci,
0033 ja l’ ni podaj vojsku i džephanu,
0034 ja l’ ne makni iz bijela Spuža,
0035 već ovako živjet ne moremo!"
0036 Kad to čuo skadarski vezire,
0037 Mahmut vezir silni Bušatlija,
0038 tanku knjigu hitro napravio
0039 i posla je preko Gore Crne,
0040 na Cetinje na breg mora slana,
0041 u vladike crnogorskog kralja:
0042 "O vladiko, crnogorska glavo!
0043 Jesi l’ čuo, je l’ ti ko kaživa,
0044 kako mi se raja uzhasila,
0045 uzhasila Brda svakolika,
0046 ne daju mi pare ni dinara,
0047 nit’ mi daju careva harača;
0048 i te bismo jade oprostili,
0049 no poklaše Turke vitezove,
0050 do čuješ me, crnogorski kralju,
0051 nemoj dati pomoć Brđanima,
0052 a daću ti zemlju Skenderiju
0053 od Žabjaka do Hotskoga Huma
0054 da pošetaš zemljom Skenderijom,
0055 da ponoviš mloge namastire,
0056 da nakupiš blaga nekoliko."
0057 Kad vladici sitna knjiga dođe,
0058 onu gleda drugu sitnu piše,
0059 pošilje je od Skadra veziru;
0060 "Oj vezire, silan Bušatlija!
0061 Nu se prođi ljute sirotinje,
0062 da te od nje ne udari guja!
0063 Što l’ mi zemlju Skenderiju kažeš,
0064 to je moja zemlja od starinah,
0065 to je bila Ivan-begovina,
0066 i moja će biti akobogda!"
0067 Kad Mahmutu takva knjiga dođe,
0068 ne bila mu mila nikoliko,
0069 ma okupi age i begove,
0070 pa veliku silu podignuo,
0071 š njome Hotsku Goru prelazio
0072 i prostranu šeher Podgoricu,
0073 dokle Spužu na krajinu dođe,
0074 na dvorove na Mećikućiće,
0075 Mahmut vika glasom i avazom
0076 Osman-bega i Usein-agu:
0077 "Čujete li, moje dvije sluge!
0078 Da kud ćemo s vojskom obrtati?
0079 Ali ćemo selu Martiniću,
0080 ali ćemo malom Ćuriocu?
0081 Veli Turčin ago Husejine:
0082 "Voljan da si, dragi gospodare!
0083 U gizdavo selo Martiniće,
0084 tu su b’jele od kamena kule,
0085 da iz kulah iznesemo blago
0086 i Brđani brzo te priskočit,
0087 ote našu nagrditi vojsku,
0088 no idemo selu Ćurilovcu,
0089 tu su kule od ljeskova pruća,
0090 ma su, kažu, prepunahne blaga,
0091 od bijele kule Đurovića
0092 do bijele kule Dragovića,
0093 ima, kažu, tri hiljade kravah,
0094 naša bi se zajazila vojska,
0095 ma su mali hendek iskopali
0096 nasred druma kolovoza puta,
0097 u nj sve šjede šezdeset pandurah,
0098 malo te ni smjeće učiniti."
0099 Al’ je Mahmut podigao vojsku,
0100 Osman-begu dade pet stotinah
0101 te je zaš’o iza luga š njima,
0102 a on ode kolovozom putem,
0103 pa kad bio Lugu Kosovome,
0104 zove vila s vrh Maljta glavice,
0105 a doziva vila na hendeka
0106 po imenu Dragović-Damjana:
0107 "O Damjane, zlo ti jutro bilo!
0108 Eto silna na Ćurilac vojska!"
0109 Ono ne ču Dragović-Damjane,
0110 no začuo Stankoviću Vujo:
0111 "Muči vilo, grlo ti zamuklo!
0112 Ne bojim se vojske ni Turakah
0113 dokle mi je šezdeset junakah,
0114 đe gođ ima dobroga junaka
0115 od Zagorka sa dno Plješivacah,
0116 sve ih evo u hendeku, vilo!"
0117 Opet mu je vila bejsedila:
0118 "Zao t’ hendek, a gori panduri!
0119 Eto na vas silnovita vojska
0120 i sam glavom skadranin vezire."
0121 U to doba udariše Turci,
0122 dočekaše šezdeset pandurah,
0123 upališe šezdeset pušakah
0124 svaki uždi i zgodi Turčina,
0125 turska vojska natrag uzbjegnula,
0126 do vezira dohodiše Turci,
0127 na njih vezir hudžum učinio:
0128 "Arbanijo, moja tevabijo!
0129 Ha na hendek na vlaške pandure!
0130 Ko uzmakne danas od hendeka,
0131 on od moje uteć’ neće ruke!"
0132 Arbanija opet kidisala
0133 i udari ago isprijeka
0134 na bijelu kulu Đurovića;
0135 kad viđoše šezdeset pandurah,
0136 uskočiše Lugu Kosovome,
0137 Dokle vezir na Ćurilac dođe,
0138 Osman-aga Grlić opalio,
0139 dokle pašo u Grlić došao,
0140 Osman-aga u Glavicu Donju.
0141 Ono viđe od Garčića vila,
0142 zove vila uz Bjelopavliće,
0143 dozivala selu Orljoj Luci
0144 po imenu popa Boškovića:
0145 "Protopope, Boškoviću Rade!
0146 Ako piješ u mehani vino,
0147 na mečne ti rane izlazilo
0148 eto turska na Ćurilac vojska,
0149 do Sućekle do bijele crkve,
0150 en’ i crkvu salomiše Turci!"
0151 Kad to začu pope Boškoviću,
0152 hitro pope pušku dovatio,
0153 a klikuje pobratima svoga
0154 po imenu Pešiča Raiča:
0155 "Ha Raiču, đe si pobratime!
0156 Evo turska na kuće ni vojska,
0157 haber čini na Brda kamena!"
0158 Od Brdah je potoč priskočila,
0159 pred crkvu se hitro sustignula,
0160 a istinu bogu s’ pomolila
0161 pa u Turke juriš učinila.
0162 Do podne je turska ruka bila,
0163 a od podne obrnu neruka,
0164 pak da ti je pogledati, druže,
0165 kako brdske sabje sijevahu
0166 a turačke glave zijevahu.
0167 No je Ture mlado izlazilo
0168 po imenu hodža od Gusinja,
0169 pred vezirom ka se zafalio
0170 e će doći na Sućeklu crkvu
0171 i Sućeklu crkvu salomiti,
0172 pa obrnu široka dorina,
0173 a k crkvi je uriš učinio,
0174 no namjer ga nanijela bila
0175 na sokola Perka Ćipovića,
0176 tanku pušku od obraza pali,
0177 a pogodi hodžu od Gusinja,
0178 od konja ga svoga odvojio,
0179 hodža pade a Perko pripade,
0180 ugrabi mu glavu i oruže.
0181 Otle gnaše na tragove Turke,
0182 tu da vidiš velje njine muke:
0183 pognaše ih ognjem žestokijem,
0184 od Glavice i Sućekle crkve
0185 do Sušice kod bijela Spuža.
0186 Osamdeset posjekoše glavah,
0187 sve begovah, agah i spahijah,
0188 a ostalim ni broja se ne zna.
0189 Još da ti je pogledati, druže,
0190 kako Mahmut niz Poranje struže!
0191 Uminuo varoš Podgoricu,
0192 pravo bježi svom tvrdome Skadru,
0193 a to bilo kad se i činilo.
