Бунапарти и Бечком ћесару (1806)
0001 Двије су се круне завадиле,
0002 Једно ми је од Беча ћесаре,
0003 А друго је Бунапарте краље.
0004 Књигу пише Бунапарте краље,
0005 Тер је шаље Бечкоме ћесару:
0006 "Чујеш ли ме, од Беча ћесаре,
0007 "Остави ми Млетке и Талију,
0008 "А и славну Боку на крајини.
0009 "Ако ли ми оставити нећеш,
0010 "Ја ћу дићи силу и Францију,
0011 "На границе твоје ударити,
0012 "Села палит’ и градове примат’,
0013 "Докле дођем Бечу бијеломе,
0014 "Без боја ћу у Беч улазити,
0015 "У твој диван коње угонити,
0016 "А од двора градити шпитаље,
0017 "Од тебе ћу бруку учинити.
0018 "Ни на том те оставити нећу,
0019 "Ћераћу те до Прага Златнога,
0020 "Златног ћу ти Прага освојити,
0021 "Па те ћерат’ земљом Ђерманијом,
0022 "Ђерманију сву ћу освојити.
0023 "Кад освојим Ческу и Ђерманску,
0024 "Одатле ћу обратити војску,
0025 "Докле дођем у Милана града,
0026 "Без боја ћу у град улазити.
0027 "Кад освојим бијела Милана,
0028 "Проз Талију проводићу војску,
0029 "Докле дођем Млетку бијеломе.
0030 "У Млетку ћу починути краље
0031 "На престолу дужда млетачкога.
0032 "Одатле ћу обратити војску,
0033 "Све крајине твоје подузети,
0034 "Од Тријеста и Ријеке Сењске,
0035 "Сву Истрију, земљу Далмацију;
0036 "Кад освојим земљу Далмацију,
0037 "Сама ће ми Бока долазити,
0038 "Бокијеске доносити кључе."
0039 Дође књига од Беча ћесару.
0040 Када виђе што му књига пише,
0041 Сву господу бјеше сакупио,
0042 Пред њима је књигу проучио.
0043 А кад књигу они разумјеше,
0044 Невјерна га издаје господа,
0045 Још овако њему бесједише:
0046 "Круно наша, од Беча ћесаре,
0047 "Ти се прођи врага од Млетака,
0048 "Него брани круну и ћесарство."
0049 Но се принцип Карла намјерио,
0050 Те ћесару ријеч бесједио:
0051 "Ој Бога ти, од Беча ћесаре,
0052 "Зашт’ да пустиш’ Млетке и Талију,
0053 "Талија је твоја поткућница,
0054 "Млеци су ти цвијет од градова,
0055 "Сва Истрија, земља Далмација,
0056 "То, ћесаре, твоја бановина,
0057 "Бока ти је кључи од градова.
0058 "Но ти брани Млетке и Талију,
0059 "Док је твоја круна и ћесарство."
0060 Кад то чуо од Беча ћесаре,
0061 Он отоле ситну књиге пише,
0062 Тер је шаље Бунапарти краљу:
0063 "Чујеш ли ме, Бунапарта краље,
0064 "Мо’ш ли знати, да л’ си затувио,
0065 "Кад велики савјет учинисмо
0066 "У мојему Бечу бијеломе
0067 "Око круне дужда млетачкога,
0068 "Те дуждеву круну раскрунисмо,
0069 "Ми оваке пате учинисмо:
0070 "Ти да носиш све дуждево благо,
0071 "Ја да узмем земљу и градове.
0072 "Ти однесе благо свеколико,
0073 "Голе мени остави градове,
0074 "Па још тражиш Млетке и Талију.
0075 "Талија је моја поткутњица,
0076 "Млеци су ми цвијет од градова,
0077 "Сва Истрија, земља Далмација,
0078 "То је, рече, моја бановина,
0079 "Бока ми је кључи од градова.
0080 "Не дам тебе Млетке и Талију,
0081 "Док је моја круна и ћесарство,
0082 "Нит’ се бојим тебе ни Француза."
0083 Књига дође Бунапарти краљу,
0084 А кад виђе што му књига пише,
0085 На књигу се гротом насмијао:
0086 "Авај, Крањче, од Беча ћесаре,
0087 "Та ти ли ћеш са мном ратовати?"
0088 Па он диже силу и Францију,
0089 На границе ћесарске удари,
0090 Села пали, и градове прима,
0091 Док је близу Беча доодио.
0092 Но тако је срећа изнијела
0093 Баш једнога московског принципа,
0094 По имену Кутузова кнеза,
0095 Те дочека Бунапарту краља,
0096 Изгуби му дванес’ иљад’ војске,
0097 Ћера њега до тридесет сата.
0098 Тад се један Србин намјерио
0099 Баш у војсци Бунапарте краља,
0100 Па он тајно ситне књиге пише,
0101 Тер их шаље Кутузову кнезу:
0102 "О велики Кутузове кнеже,
0103 "Да л’ не чујеш, ил’ не ајеш за се,
0104 "Тудешка те издаде господа,
0105 "Него бјежи, и уклони војску.
0106 "Ако ли се уклонити нећеш,
0107 "Кунем ти се Богом истинијем,
0108 "Оћеш своју изгубити главу."
0109 Књига дође Кутузову кнезу,
0110 А кад виђе што му књига пише,
0111 Он побјеже, и уклони војску.
0112 Кад то виђе Бунапарта краље,
0113 Тад се с војском натраг повратио,
0114 Докле дође Бечу бијеломе.
0115 Без боја је у Беч улазио,
0116 У диван је коње угонио,
0117 А од двора градио шпитаље,
0118 Ћесару је штету починио.
0119 Ни на том га није оставио,
0120 Поћера га до Прага Златнога,
0121 Златнога му Прага освојио,
0122 Па га ћер земљом Ђерманијом,
0123 Освоји му Ческу и Ђерманску.
0124 Пак отале повратио војску,
0125 Докле дође у Милана града.
0126 У Милану дочека га војска,
0127 Пред војском је Вилип Вукасовић,
0128 Ђенерале од земље Славенске.
0129 Града брани три бијела дана,
0130 Издаше га проклети Латини.
0131 Кад то виђе Вилип Вукасовић,
0132 Он остави бијела Милана.
0133 Чим то виђе Бунапарте краље,
0134 Ђе Вилипа у Милану нема,
0135 Без боја је у град улазио.
0136 Кад освоји бијела Милана,
0137 Проз Талију проводио војску,
0138 У Млетке је доодио краље.
0139 Ту је мало време починуо
0140 На престолу дужда Млетачкога.
0141 Ситне су му књиге допаднуле
0142 А од славне Боке на крајини,
0143 Књиге пишу млади Јаковини:
0144 "Бунапарта, и отац и мајко,
0145 "Ево има девет годин’ дана,
0146 "Како смо се, веле, препродали
0147 "Баш ономе Бечкоме ћесару.
0148 "Итај брже, ако Бога знадеш:
0149 "Не би ли нас пређе уграбио
0150 "А из руку Бечкога ћесара,
0151 "Јер те желе млади Јаковини
0152 "Како ђеца родитеља свога."
0153 Млидијаху нико не чујаше,
0154 Ал’ их љута разумјела гуја,
0155 Љута гуја Кнежевићу Ђорђе
0156 Од Новога града бијелога.
0157 Пак Ђорђије ситну књигу пише,
0158 Па је шаље Крву бијеломе,
0159 Сињавину вице-адмиралу,
0160 Џенералу од земље Московске:
0161 "Сињавине, и отац и мајко,
0162 "Ево има четир стотин’ љета,
0163 "Како клети Турци притискоше
0164 "Славну земљу баш Ерцеговину.
0165 "Што кнезова бјеше и графова,
0166 "И бољара од оне земљице,
0167 "Све у Боку јесте прибјегнуло
0168 "Под заштиту дужда млетачкога.
0169 "Дужде нас је приватио дивно,
0170 "Он нас држа као ђецу мајка.
0171 "Кад пропаде дужде од Млетака,
0172 "Припадосмо Бечкоме ћесару,
0173 "Он нас држа као отац ђецу.
0174 "Продаше нас клети Јаковини
0175 "Баш ономе Бунапарти краљу.
0176 "Итај брже, ако Бога знадеш!
0177 "Не би ли нас пређе уграбио,
0178 "Јер те желе сви бокиски Срби,
0179 "Желе тебе као оца свога."
0180 Сињавину ситна књига дође,
0181 А кад виђе што му књига пише,
0182 Он натури на море корабље,
0183 Оде право Боки од Котора,
0184 С друге стране Бунапарте краље.
0185 Сињавину Бог и срећа даде,
0186 Он претече Бунапарту краља,
0187 Те уграби Боку од Котора,
0188 Бокејци га Срби дочекаше,
0189 И са шњима млади Црногорци,
0190 Пред њима је Цетински владика,
0191 Чинише му славу и поштење,
0192 Бог им дао здравље и весеље!
