Од кад сам се родио од мајке,
Н'јесам љевше ђевојке видио,
Што сам данас у коло Будљанско:
Ја у коло, а она из кола,
Ја млидијах, да од мене бјежи, 5
Она иде, да ми коња прима,
И још коњу тако говораше:
„Тако т', коњу, здраво путовати!
„И натраг се дома повратити!
„Је ли ти се господар вјерио? 10
„Ал' вјерио, али оженио?"
Ал' јој коњиц вриском одговара:
„Тако мени здраво путовати
„И натраг се дома повратити!
„Није ми се господар вјерио. 15
„Ни вјерио, нити оженио,
„Него мисли с тобом, ако Бог да!" —
„Мол' ми Бога, коњу, добро моје!
„Да ти будем у двор за госпођу,
„Ранићу те бијелом шеницом 20
„И појити црвенијем вином."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 315-316.
